Berlin podržava upotrebu nemačkog oružja u Rusiji
14. avgust 2024.Za nemačko Ministarstvo odbrane stvar je jednostavna: „To je ukrajinsko oružje“, kaže portparol Volfgang Bihner. To znači da, prema njihovom tumačenju, nemačka vlada nakon isporuke oružja Ukrajini nema više ništa s tim. Za upotrebu je sada odgovorna sama Ukrajina.
Ofanziva u Kurskoj oblasti u Rusiji bila je „operacija pripremljena u velikoj tajnosti i bez povratnih informacija“, što znači da je izvedena bez koordinacije s Berlinom, rekao je Bihner.
Važno je samo, kako je naglasio, da se Kijev pritom pridržava međunarodnog prava. A Ukrajina je to vladi u Berlinu zagarantovala. „Nema dodatnih ograničenja za korišćenje oružja“, Ukrajina je tu „slobodna u izboru svojih mogućnosti“.
Nemačka ne učestvuje u operaciji
Vlada u Berlinu do sada nije saopštila da li je nemačko oružje zaista korišćeno u ukrajinskoj ofanzivi u Rusiji. U vojnom smislu, mogli bi da se koriste isporučeni borbeni tenkovi tipa Leopard 1 i 2 ili borbeno vozilo pešadije Marder, kao i raketni bacači.
Ruski mediji objavili su slike za koje se tvrdi da prikazuju borbeno vozilo pešadije Marder iz Nemačke u Kurskoj oblasti. Ali, čak i ako su te slike autentične, „Nemačka, pravno gledano, sasvim jasno nije učesnik te vojne operacije ukrajinskih oružanih snaga na ruskoj teritoriji“, ocenjuje za DW Rafael Los iz berlinskog trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose.
Sve dok se Ukrajina pridržava humanitarnih pravnih odredbi, ona sme da sprovodi takve vojne operacije. Ne smeju, na primer, da se napadaju civilni ciljevi, a ratni zarobljenici moraju da budu pravedno tretirani. Ukrajina se za sada toga pridržava – za razliku od Rusije, tvrdi Los.
Nemačka politika ne vidi problem
Političari različitih nemačkih stranaka, i iz vlade i iz opozicije, takođe su jasno dali do znanja da, pravno gledano, takva upotreba ne bi bila problem. „Naravno, država koja je napadnuta ima pravo da se brani. To uključuje i pravo da, sve dok se poštuju sva pravila, deluje na ruskoj teritoriji prema međunarodnom pravu“, kaže Lars Klingbajl iz Socijaldemokratske stranke (SPD) iz koje dolazi i kancelar Olaf Šolc.
Takav stav SPD-a, koja se smatra „strankom mira“, relativno je nov. Političari dvaju koalicionih partnera, Zelenih i Liberala (FDP), i pre ofanzive u Kurskoj oblasti branili su pravo na upotrebu nemačkog oružja i u Rusiji.
Roderih Kizeveter, stručnjak za bezbednosnu politiku najveće opozicione stranke, konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), još početkom godine za DW je izjavio: „Napadi Ukrajine na vojne ciljeve na ruskoj teritoriji ne samo da su pravno dozvoljeni, već su i vojno-strateški opravdani i apsolutno smisleni.“ A to, smatra Kizeveter, ne čini Nemačku aktivnim učesnikom rata.
U okviru međunarodnog prava
Političari se najčešće pozivaju na člana 51 Povelje Ujedinjenih nacija. U njemu se govori o „prirodnom pravu na individualnu ili kolektivnu samoodbranu“ svake države.
Takvu pravnu situaciju u vezi s korišćenjem nemačkog oružja i u Rusiji potvrđuje i Volf Hajnčel fon Hajneg, stručnjak za međunarodno pravo na Evropskom univerzitetu Vijadrina u Frankfurtu na Odri. U razgovoru za DW on naglašava da u međunarodnim oružanim sukobima „nijedna strana u sukobu nije dužna da ograniči neprijateljstva na sopstvenu teritoriju“. Naprotiv, legitiman je cilj oslabiti protivničke snage i napasti sve dozvoljene vojne ciljeve, ocenjuje taj nemački stručnjak za međunarodno pravo.
Kancelar ćuti
Pravna situacija je jedno, a politički aspekt nešto sasvim drugo. Kancelar Olaf Šolc dugo je oklevao s isporukom svake nove vrste oružja Ukrajini. Borbeni tenkovi, na primer, dugo nisu bili isporučivani. Tek nakon intenzivnih političkih rasprava na unutrašnjem planu, ali i pritiska na nemačku vladu spolja, takvi sistemi oružja na kraju su odobreni.
Razlog oklevanja bila je zabrinutost zbog eskalacije rata i posebno zbog toga što bi Nemačka mogla da bude uvučena u rat. Šolc sve do danas odbija mogućnost isporuke krstarećih projektila Taurus Kijevu. S tim dalekometnim navođenim projektilima Ukrajina bi mogla da napadne čak i ciljeve u Moskvi. Kancelar za sada ćuti o mogućoj upotrebi nemačkog oružja u ukrajinskom napadu kod Kurska.
Faktor pokrajinskih izbora u Nemačkoj
To verovatno ima mnogo veze i s predstojećim pokrajinskim izborima u tri savezne pokrajine na istoku zemlje – Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu.
U sve tri pokrajine desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) i levičarski Savez Sare Vagenkneht (BSW) uživaju visok nivo podrške. Obe stranke načelno odbijaju isporuke oružja Ukrajini i žele da poboljšaju odnose sa Rusijom.
Sara Vagenkneht već je najavila da će „izbori na istoku zemlje biti i glasanje o ratu i miru“. Čak je i eventualne koalicije s njenom strankom uslovima stavom partnera prema ratu u Ukrajini.
Ali, i drugi osluškuju raspoloženje građana u vezi s tim pitanjem, iako spoljne politika nije stvar saveznih pokrajina. Tako se, na primer, premijer Saksonije Mihael Krečmer iz redova CDU zalaže za smanjenje vojne pomoći iz finansijskih razloga – i time se pozicionira protiv linije sopstvene stranke. Socijaldemokratski predsednik pokrajinske vlade u Brandenburgu Ditmar Vojdke poziva saveznu vladu da preuzme ulogu posrednika između Rusije i Ukrajine. A premijer Tiringije Bodo Ramelov iz Levice zalaže se za evropski mirovni poredak koji uključuje Rusiju i „pakt o nenapadanju“ svih država učesnica.
U julu je 36 odsto anketiranih Nemaca izjavilo da je protiv dalje nemačke isporuke oružja Ukrajini, pri čemu je u istočnoj Nemačkoj to rekao svaki drugi ispitanik. Ako se potvrde informacije da Ukrajina koristi i nemačko oružje u Rusiji, raspoloženje dela nemačkog stanovništva moglo bi još više da se okrene protiv vojne pomoći toj zemlji.
*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku