„Rat kultura“ spaja neonaciste i islamiste
10. mart 2018.
DW: Gospođo Ebner, u svojoj knjizi opisujete islamiste i desničarske ekstremiste kao dve strane iste medalje. Šta im je zajedničko?
Julija Ebner: Povezuje ih uverenje da postoji sukob između „Zapada“ i „islama“ ili između kultura i „rasa“. Obe grupe neguju antisemitske teorije zavere i imaju vrlo slične predstave o ulozi žene ili porodice. Obe se zalažu za zaokret od modernog društvenog razvoja i povratak u navodno bolje društvo. Obe takođe neguju teorije zavere u vezi s ulogom globalnih elita. Isto tako, dramatično govore o „invaziji stranaca“ – islamisti o vladavini Zapada nad Bliskim istokom, a desničarski ekstremisti o imigraciji.
DW: Nacionalsocijalisti su negovali bliske odnose s nekim islamskim imamima. Poznata je veza između Hitlera i Amina al Huseinija, jerusalimskog muftije. Postoje li još neki slučajevi takve saradnje?
Ebner: Samo pojedinačno. Međutim, danas u nekim desničarskim ekstremističkim grupama postoji nešto poput idealizacije džihadista. Desničari se dive ideji mučeništva. Američki neonacista Endrju Englin, na primer, tvrdi da je značajno doprineo nastanku desničarske Zlatne zore u Grčkoj. I da je tokom stvaranja stranačkih struktura bio inspirisan šiitskim Hezbolahom u Libanonu. Politički i socijalni angažman je ono što povezuje desničarske ekstremiste i islamiste.
- pročitajte još: Islamistička pretnja i dalje na Balkanu
DW: U kojim globalnim političkim i socijalnim okolnostima se razvijaju islamistički i desničarski ekstremizam?
Ebner: Svet je tokom poslednjih godina doživio čitav niz kriza. Posledica je da mnogi ljudi na Zapadu, kao i na Bliskom i Srednjem istoku, osećaju da su prepušteni sami sebi. Došlo je do gomilanja frustracija koje su posebno mlađi aktivisti u velikoj meri iskoristili u svoje svrhe. Prema mojoj proceni, stvoren je utisak o velikom sukobu između Istoka i Zapada, koji se posebno etablirao kod mlađih generacija, a koji se pak jako učvrstio nakon terorističkih napada iz 2001. u Njujorku.
Postmilenijumska generacija je odrastala uz taj osećaj. A to je bila i generacija koja se prva našla u fokusu propagande Islamske države. Većina boraca koji su iz Evrope odlazili na Bliski istok pripadala je starosnoj grupi od 18 do 24 godine. Endrju Englin je ova godišta nazvao „Generacija Ciklon“ – aludirajući na gas ciklon B koji su nacisti koristili u gasnim komorama. On pretpostavlja da je upravo ova generacija vrlo prijemčiva za njegovu ideologiju.
DW: Vi upoređujete i strategije dvaju grupa. Šta ih povezuje?
Ebner: Na strateškom nivou one jedna drugoj idu na ruku. Obe pokušavaju da što više polarizuju društvo, kako bi rat, u čije izbijanje su oni uvereni, što pre počeo. Obe grupe žele da ubrzaju sukob jer su uverene da bi tada obe bile u znatno boljem položaju. U šifriranim neonacističkim mrežama na internetu spominje se „Dan X“, kao dan u kojem će doći do rata „rasa“ ili kultura. Zbog toga smatraju da moraju preventivno napasti svoje protivnike kako bi sprečili poraz. Za islamiste postoji mit i „kraju vremena“ prema kojem će doći do sukoba između muslimana i „nevernika“. U pozadini ovih apokaliptičkih scenarija je da obe strane veruju u prepoznavanje određenih znakova, kao što su, recimo, prirodne katastrofe.
DW: Čime se treba suprotstaviti ovim pričama? Kako sprečiti mlade ljude da se priključe njima?
Ebner: Iskustvo nam govori da su veoma korisni iznenađujući doživljaji tokom susreta onih koji jedni druge smatraju protivnicima – recimo kada između njih dođe do konstruktivnog razgovora. Čak su i bivši ekstremisti od velike pomoći u prevenciji. S jedne strane oni imaju veliko iskustvo, a s druge uživaju visok stepen kredibiliteta među mladima. Ako se dovede u pitanje bar jedan deo slike tog sveta, iluzije se dalje mogu razgrađivati, a na kraju tog puta je okretanje od ekstremizma. Često je korisno i kada se takvim osobama jasno predoče političke posledice njihovog pogleda na svet – katastrofalne posledice koje uzrokuju svojim postupcima.
DW: To očigledno znači da slučajnosti mogu biti vrlo važne. Ali, je li to sve, može li to biti sve kad se ima u vidu veliki broj ugroženih mladih ljudi na obema stranama?
Ebner: Ne. Zbog toga je nastala određena taktika prevencije, a to je da se podstaknu spomenuta ključna iskustava. To smo pokušali da postignemo u interventnim programima. Ali to se pre svega odnosi na osobe čija je ideologizacija poodmakla. Kod osoba koje su još u početnom stadijumu pokušavamo da podstaknemo kritičko razmišljanje i apelujemo na društvenu odgovornost. Nadam se da ćemo kod tih osoba moći da dovedemo u pitanje uobičajene crno-bele slike sveta.
- pročitajte još: Član sa ožiljkom
DW: Sada je i šira javnost u Nemačkoj postala zabrinuta, posebno nakon 2015. godine kada je u zemlju došlo oko 800.000 izbeglica i migranata. Kako reagovati na tu zabrinutost?
Ebner: Mnoge od ovih briga su potpuno legitimne. O tome se mora otvoreno govoriti, jer se upravo sada nalazimo na putu prema pluralističkim društvima. Postoje mnoga kreativna rešenja naizgled nerešivih problema. Na primer, može se pokazati da migranti mogu doprineti u različitim društvenim segmentima. U Austriji se poslodavcima ukazuje da pokušaju da zaposle migrante. Kontaktiraju se firme koje još nisu razmatrale ovu mogućnost. Ali načelno je važno otvoreno govoriti o brigama.
*Julija Ebner je naučnica koja se bavi istraživanjem ekstremizma i terorizma na Londonskom institutu za strateški dijalog (ISD). Izdavačka kuća Tajs izdala je njenu knjigu „Bijes. Šta s nama rade islamisti i desničarski ekstremisti“.