Neuspeh SAD u Avganistanu

Krajem maja 2014. godine, predsednik Barak Obama izneo je svoj plan o povlačenju iz Avganistana. Sve američke trupe trebalo bi da se povuku iz Avganistana do kraja njegovog mandata u Beloj kući, odnosno krajem 2016. godine. Manje od hiljadu vojnika ostalo bi u zemlji kao osoblje u Kabulu.

Dve sedmice pre Obamine izjave, Irak je blizu kolapsa. Državne vojne snage su posrnule, dok Islamska država napreduje. Vašington je tokom leta bombardovao, međutim slabo potiskivao militanate iz Bagdada. Bela kuća sada učestvuje u bombardovanju u Iraku i Siriji bez ikakvog dodatnog odobrenja kongresa. "Opšte je prihvaćeno da je invazija na Irak 2003. godine bila greška", kaže Džejms Dobins specijalni izaslanik SAD za Avganistan i Pakistan. "Invazija Iraka, stvaranje haosa, kreiranje uslova koji su doveli do regionalne nestabilnosti i povećali radikalizaciju. Greška bi bila, samo se odmaći od tog haosa", kaže Dobins. "Rat nije završen, ako samo vi kažete da je završen."

Dobins i još nekoliko njegovih američkih kolega, smatraju da Avganistan čeka ista sudbina ukoliko se Vašington trajno povuče. Krajem septembra, avganistanske snage posustale su braneći Kunduz, i Talibani su zauzeli provincijsku prestonicu prvi put nakon američke invazije 2001. godine. Na kraju, avganistanske snage uspele su da vrate Kunduz, uz pomoć američkih trupa. Jedan od napada pogodio je bolnicu Lekara bez granica - 22 mrtvih i 37 ranjenih."Kunduz zaista predstavlja novi aspekt rata za Talibane", kaže Tomas Džonson, ekspert za rat u Avganistanu. "Talibani su bili ruralni pobunjenici, ali nakon osvajanja Kunduza zaista vidimo kao veliku promenu u njihovoj strategiji."

"Islamska država" u Avganistanu

Pozivajući se na novonastalu situaciju, Obama je 14.10.2015 promenio svoj raspored povlačenja trupa. Približno 10.000 američkih vojnika će ostati u Avganistanu i tokom 2016. godine. Broj vojnika će se smanjiti na 5.500 do januara 2017. kada Obami ističe mandat. "Ono što Obama radi ostavlja prostora sledećem predsedniku da odlučuje o tome šta će uraditi s trupama u Avganistanu", kaže Skot Smit, direktor Avganistanskog i centralnoazijskog programa na Institutu za mir Sjedinjenih Američkih Država.

Prema Džonsonovom mišljenju, opasnost od takozvane "Islamske države" promenile su način razmišljanja mnogih u Vašingtonu u vezi s prisustvom američkih trupa u Avganistanu. Regruteri IS prisutni su u 25 od 34 avganistanske provincije, izvestile su Ujedinjene nacije u Septembru, pozivajući se na vladine izvore.

"Nova dinamika IS zabrinjava, a njihovi pogledi usmereni su ka Centralnoj Aziji", kaže Džonson. "Mnogi kongresmeni će vam reći da ne smemo dopustiti da se Irak ponovi u Avganistanu."

Nemoguća misija?

Ali, prisustvo vojske u Avganistanu za koje se Bela kuća odlučila, nije dovoljno, nastavlja Džonson. Previše američkih trupa se fokusiralo na obučavanje avganistanskih snaga. "Neće biti moguće osnažiti aparat avganistanskih nacionalnih snaga, koje već 14 godina obučavamo,... oni još imaju velike probleme."

Umesto toga, više američkih snaga bi trebalo usmeriti na borbu protiv terorizma, naročito protiv "Islamske države". S obzirom na lošu reputaciju rata u Avganistanu među Amerikancima, do slanja novih trupa verovatno neće doći.

"Avganistan je rat koji je nemoguće dobiti", kaže Džonson. "Potrošili smo skoro 1000 milijardi dolara, izgubili 2.500 ljudi, dali mnogo krvi i bogatstva, a zemlja još uvek ne funkcioniše."