Rasizam Nemaca i bahatost stranaca

U gradovima poput Minhena gde ima mnogo (dobro plaćenog) posla potražnja za stanovima prevazilazi ponudu. Kirije su basnoslovne. Kada se pojavi pristojan stan po pristojnoj ceni na pristojnoj lokaciji, interesovanje je ogromno. Šta tada odlučuje ko će dobiti stan? Da li ulogu igraju krvna zrnca? Da li su auslenderi manje poželjni stanari od Nemaca? „Bilo je već upadljivo: kada god bi se bračni par Lazarević javio telefonom ili elektronskom poštom, stan je već otišao. Kristine Lazarević je bila trudna, novi stan hitno potreban, ali stotine poziva i desetine obilazaka stanova ostali su bez rezultata, iako i ona i njen suprug imaju dobra radna mesta. Kada je Kristine pokušala koristeći svoje devojačko prezime Eberle, vrata su počela da se otvaraju. Nekada su isti oni stanodavci koji su maločas odbili gospodina Lazarevića, prihvatali da iznajme stan gospođi Eberle“, piše danas minhenski Zidojče cajtung.

Mile Lazarević je poreklom iz Bosne i Hercegovine – da nije Nemac, jasno je već po prezimenu. Da li su Lazarevići jednostavno imali lošu sreću? Teško. Postoji uhodana mustra po kojoj vlasnici stanova radije izdaju svoje objekte domaćima, piše list. „To potvrđuje i anketa Instituta Forsa, koja se danas predstavlja u Berlinu. Dve trećine od 1.000 ispitanika priznaje da su ljudi stranog porekla pretežno često oštećeni pri potražnji stana. Branša nekretnina time predvodi crnu listu svakodnevnog rasizma, ispred diskriminacije u poslovnom svetu ili u odnosima sa policijom – u tim oblastima polovina ispitanika kaže da su došljaci u lošijoj poziciji od domaćih. U školama, na fakultetima, restoranima ili noćnim klubovima diskriminaciju trpi 30 odsto migranata, kažu ispitanici.“

U saveznom Povereništvu protiv diskriminacije kažu da je teško dokazati da je neki stanodavac odbio stranca samo zato što je stranac. Zato traže da se zakonom omogući test – onaj ko traži stan može da se prijavi pod pravim imenom, ali i pod lažnim koje zvuči nemački. Ako naiđe na različiti odnos, onda bi to moglo da posluži kao dokaz pred sudom, dodaje Zidojče.

Imaju li stranci poštovanja?

Koncepti nepoštovanja i diskriminacije izgleda nisu jednosmerna ulica. Frankfurter algemajne cajtung danas prenosi priču jedne nemačke policajke grčkog porekla koja se dnevno suočava sa agresivnim migrantima. „Tanja Kamburi (30), policajka iz Bohuma, je prošle jeseni još jednom žestoko izvređana. Turčin koji je sam pozvao policiju hteo je da ima posla samo sa muškarcima, policajcima. Još iste noći, posle završetka smene, Kamburi je napisala jedno pismo Nemačkoj policiji, koje je objavljeno u publikaciji sindikata. (…) Ona i njene kolege su svakodnevno suočene sa delinkventnim migrantima, pre svega muslimanima, koji nemaju nimalo poštovanja prema policiji“, piše list.

„Nemački prijatelji i kolege Tanje Kamburi često kažu da se ne osećaju dobro u sopstvenoj zemlji. U pismu i ona sama to potvrđuje: iako je i ona migrantskog porekla, u pojedinim kvartovima Bohuma se ne oseća dobro zbog sve većeg broja migranata-prestupnika. Moje nemačke kolege izbegavaju da kažu svoje mišljenje o strancima prestupnicima jer će odmah početi stara priča o nacistima, piše ona. Ne može biti da takvi ljudi, koji ne poštuju Ustav i imaju (ilegalna) paralelna društva u Nemačkoj sebi dozvoljavaju šta god hoće. Dokle smo došli? Da li to nemačka policija, odnosno država, mora da se (negativno) prilagođava i da moramo da se odričemo naših demokratskih principa u određenim životnim situacijama?“

Kako kažu u sindikatu, na pismo Tanje Kamburi kolege reaguju različito. Ima onih koji joj prebacuju „populizam sa primesom desnoradikalnog rezonovanja“. Ipak, većina kolega joj je zahvalna jer je – kao etnička Grkinja – smogla snage da kaže ono što oni misle, a ne smeju da izgovore. Frankfurtski list prenosi spekulacije da pretpostavljeni savetuju policajce da ignorišu uvrede pa čak i fizičke napade stranaca. Sindikat za Severnu Rajnu-Vestfaliju je ustanovio da je 2011. polovina policajaca na terenu doživela bar jedan fizički napad, ali da je tek svaki drugi to prijavio zvanično. Zato, nakon svog javnog pisma, Tanja Kamburi redovno dobija cveće od kolega.

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković