Rajks ponovo radi

Bila je potrebna skoro decenija radova - sada je konačno Nacionalni holandski muzej spreman za novi susret sa publikom. Njegov glavni adut je Rembrantova "Noćna straža" (1642). Oko te slike je, i bukvalno, sagrađen muzej. Naime, izvorni arhitekta Pjer Kojpers je 1885. projektovao zgradu tako da "Noćna straža" ima centralno mesto, a ideju su sledili i Kruz&Ortiz kojima je povereno renoviranje.

Arhitekta Pjer Kojpers projektovao je i most koji dozvoljava građanima da šetaju ili čak voze bicikle kroz centralni deo zgrade. Kada je planom obnove bilo predviđeno zatvaranje tog prolaza, stanovnici Amsterdama su se žestoko pobunili. Most je ostao, kao i dva činovska atrijuma koja kafeteriju i biletarnicu obasjavaju prirodnim svetlom.

Velika dvorana sa impresivnim popločanim podom i vitražima podseća na katedralu. Kada je muzej podignut, kalvinisti sa severa Holandije su se bunili jer je muzej izgledao "previše katolički". Kada je arhitekta Kojpers preminuo 1921. ukolnjene su mnoge dekoracije, ali su sada mukotrpnim radom restaurirane.

Dvorana časti ispunjena je slikama iz takozvanog Zlatnog doba kojem pripadaju velikani poput Rembranta, Jana Vermera ili Fransa Halsa. Ovaj deo zgrade čak i više podseća na katedralu - zato Kralj Viljem III nije želeo da prisustvuje otvaranju muzeja 1895. Današnja kraljica Beatriks će otvoriti renovirani muzej 13. aprila, što joj je jedna od poslednjih dužnosti - krajem meseca predaje presto sinu.

Originalni izgled zgrade uključivao je i biblioteku koja je i danas tu - četiri velike prostorije ispunjene su literaturom o umetnosti, što ovu bibilioteku čini najvećom takve vrste u Holandiji. Ovde su mesto našle knjige, monografije i publikacije, kako udžbeničke, tako i popularne.

Biblioteka je dragulj za sve istraživače umestnosti, ali postoji ponuda i za decu. Naime, između akademskih žurnala i galerijskih kataloga deca mogu pronaći kolekciju knjiga koja o umetnosti govori na način razumljiv najmlađima.

Muzej Rajks je zamišljen kao mesto koje oslikava holandsku istoriju, a ne samo umetnost ili slikarstvo. Kako bi to naglasili, kustosi su u mnogim prostorijama kombinovali slike, skulpture i druge artefakte koji ispredaju priču o vremenu u kojem su nastali.

Neke prostorije pokazuju umestnost Japana, Surinama i drugih teritorija koje su bile deo holandske kolonijalne imperije. Od ove godine će prvi put biti uvršetna mala azijska kolekcija, koja obuhvata zbirku kimona i statua iz hramova sa Dalekog istoka.

Dva Vermerova genijalna dela "Mlekarica" i "Žena u plavom koja čita pismo" postavljena su u jednoj maloj kapeli, u blizini "Noćne straže". Ovde je dozvoljeno fotografisanje bez korišćenja blica.

Ovu sliku je Vermer naslikao oko 1658. Jaka plava boja, i svetlo koje stiže kroz prozor odlika su njegovog stila. Misteriozni izraz devojčinog lica podseća posmatrača na "Mona Lizu". Koliko god gledali sliku, ne možete pogoditi o čemu devojka misli, ili kakva osećanja krije.

Interesovanje za ponovno otvaranje muzeja je ogromno. Mediji iz celog sveta sjatili su se u Amsterdam kako bi imali snimke svojih reportera pred "Noćnom stražom". Na dan otvaranja, muzej će raditi do ponoći, kako bi svi posetioci videli sve što ih zanima.