„Rahoj nikome ne izlazi u susret“
31. oktobar 2017.
DW: Situacija u Kataloniji se zakomplikovala krajem prošle sedmice. Regionalna vlada u Barseloni je smenjena. Šta sada dalje? Da li će prinudne mere oslabiti separatistički tabor ili će mu dati zamah?
Ginter Majhold: To će veoma zavisiti od toga kako će španska vlada sprovoditi prinudne mere. Ukoliko se odluči za oštru intervenciju, koja bi separatistima dala mogućnost da insceniraju nove akcije i predstave se kao mučenici, onda će nastupiti teška vremena. Ali ako se Madrid opredeli za neku inteligentnu strategiju i umerenije prinudne mere, i ako bude delovao iz Madrida, a ne na licu mesta, onda bi do izbora 21. decembra bili povoljni uslovi za primenu Člana 155.
Šta savetujete Madridu?
Dobra odluka je da se izbori održe relativno brzo, jer zbog toga naravno karte u separatističkom taboru moraju nanove da se mešaju. S druge strane, tako se nazire i kraj primene Člana 155, jer jasno je da mora da se izabere novi parlament. Onda će ponovo da se pregovara o tome na kojoj osnovi će biti odnosi Barselone i Madrida. U svakom slučaju preporučljivo je uzdržano sprovođenje mera.
Još pre prošlog petka bilo je jasno da proglašenje nezavisnosti nema realne šanse. Zar separatistički pokret nije svesno išao glavom kroz zid?
Oni su u svakom slučaju hteli da zabiju taj „politički kolac“. Deklaraciju o nezavisnosti su poslali u svet i rekli: „To je sada polazna tačka za pregovore“ – tako se to moglo razumeti. Niko ne veruje da je time pokrenut proces izmene ustava, iako neki pokušavaju to tako da predstave. Sada je jasno: sledeća politička referentna tačka su izbori 21. decembra. Većina katalonskih partija već sada se priprema za te izbore. Mislim da je akutna faza eskalacije završena.
Da li je Marijano Rahoj voljan Kataloncima da izađe u susret i kada je reč o finansijama? Mora li on to?
On nikome ne izlazi u susret, jer je potpuno fokusiran na pobedu zagovornika Španije 21. decembra. U tom slučaju bi u Barseloni bio izabran novi parlament koji bi povukao deklaraciju o nezavisnosti ili je pretvorio u pregovarački ugovor. Za njega su pregovori mogući tek kada bude konstituisan novi, legalni parlament.
Upravo ste opisali kako bi izgledao scenario ukoliko bi 21. decembra pobedio španski tabor. A šta će biti u suprotnom slučaju, ukoliko izbori u Kataloniji budu završeni u korist separatista?
Kao i u prvom slučaju, najpre će biti neophodni pregovori. Trebalo bi da se razgovora o širenju pokreta nezavisnosti. Da se razmotre pitanja o uslovima za autonomiju, u krajnjem slučaju i uslovi i mogućnosti za suverenitet.
Da li je španska država još prikladna za autonomiju? Ili je zemlji potrebna federalna struktura?
Odlučujuća tačka je to što se katalonski pokret izjašnjava protiv federalnog uređenja, jer to može samo da bude federalizam razlika. Katalonija ima istorijski identitet i zato prema njoj mora da se odnosi drugačije nego prema drugim regionalnim identitetima. Utoliko je nemački model prelaska iz centralističke u saveznu zemlju teško zamisliv u Španiji. Ipak, imalo bi smisla promeniti statut autonomije. Trenutno još uvek previše toga zavisi od dobre volje španskog premijera.
Politički odnosi između Madrida i Barselone sada su zatrovani. Da li je moguće sanirati pukotine?
Nadam se da će izbori doprineti tome. To je trenutak kada reč imaju građani, kada vladine igre moći. Polazim od toga da će i pored svih polarizacija situacija da se smiri i da će politički redovi biti preuređeni.
Ginter Majhold je zamenik direktora berlinske Fondacije za nauku i politiku. Njegova istraživanja između ostalog uključuju i teme poput Latinske Amerike, Španije i organizovanog kriminala.