RAF ponovo na optuženičkoj klupi

„Frakcija Crvene armije“ (RAF), tokom sedamdesetih godina je svojim terorističkim akcijama ozbiljno uzdrmala nemačko društvo. Osnovale su je dve žene iz imućnih porodica: ugledna novinarka Ulrike Majnhof i doktor germanistike Gudrun Enslin, obe oduševljene levičarskom ideologijom, i jedan muškarac: Andreas Bader, rođen u Minhenu, kradljivac automobila i kasnije salonski probisvet rado viđan na ekscentričnim i umetničkim žurkama u zapadnom Berlinu.

Njih troje su relativno brzo formirali terorističku grupu koja je za svog glavnog neprijatelja proglasila nemačku državu, smatrajući je modelom kapitalističkog ugnjetavanja građana. Jedna od njihovih žrtava je bio i glavni nemački državni tužilac, Zigfrid Bubak, ubijen na ulici u svom automobilu 1. aprila 1977. Još uvek se ne zna ko je njegov ubica. 33 godine posle atentata, pred sud je izvedena Verena Beker - kao glavna osumnjičena.

Rafal sa motorcikla

Sve se desilo u Karlsrueu. Atentat je izvršen nasred ulice. Bubak je sedeo u službenom „Mercedesu“, i kada se automobil zaustavio na semaforu, pored njega je stao motorcikl na kome su sedele dve maskirane osobe.

Prema izveštajima svedoka, suvozač na motorciklu je bez mnogo oklevanja iz poluautomatskog oružja otvorio vatru na automobil i izrešetao Bubaka i njegova dva pratioca. Sve je trajalo samo nekoliko sekundi, i atentatori su pobegli. „Frakcija crvene armije“ je preuzela odgovornost za atentat. Nemačka je bila u šoku.

„Ovde se radi o hladnokrvno izvedenom i podmuklom ubistvu“, izjavio je odmah posle ubistva tadašnji ministar spoljnih poslova Hans-Ditrih Genšer.

Ubica - saradnica Državne bezbednosti

Atentat na Bubaka je bio početak serije napada RAF-a na visoke predstavnike nemačke države. Krajem jula 1977, ubili su šefa „Dojče banke“ Jirgena Ponta, a u oktobru šefa udruženja nemačkih poslodavaca, Hansa Martina Šlajera. Te godine, Andreas Bader, Gudrun Enslin i ostali članovi takozvane „prve generacije“ RAF-a već su se nalazili u zatvoru u Štutgartu; poslednja dva pomenuta ubistva su bila zapravo propali pokušaji otmice državnih funkcionera sa namerom da se oni zamene za zatvorene teroriste.

Jedna od zatvorenih bila je i Verena Beker, koja je zbog dobrog vladanja i odustajanja od terorizma 1989. puštena na slobodu. Prošle godine, istražitelji su pronašli tragove njene DNK na pismu kojim RAF preuzima odgovornost za Bubakovo ubistvo. Time je otvoren put za novo suđenje na kome je optužena za saučesništvo u atentatu.

Tada se, međutim, saznalo i da je ona već dugo – tačnije, od 1982. - bila informant Službe za zaštitu ustavnog poretka, i to upravo u vezi sa tim ubistvom. Izgleda da je sada došao kraj slobode koju je uživala u zamenu za te informacije. Nemačka javnost od ovog suđenja očekuje mnogo informacija o događajima iz ere terorizma, informacija koje joj nedostaju već 30 godina.

Autor: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković