Radno vreme: Poverenje je dobro, kontrola je bolja

Prema istraživanju digitalnog udruženja Bitkom, 59 odsto firmi u Nemačkoj već evidentiraju radno vreme svojih zaposlenih, 28 odsto želi da s tim počne još ove godine, dok samo još dvanaest odsto ne zna kada će to učiniti.

Nemački Savezni sud za rad (BAG) je još u septembru odlučio da se radno vreme u svakoj firmi mora evidentirati transparentno. 

Sud je u svojoj presudi zahtevao od poslodavaca da uvedu „objektivan, pouzdan i pristupačan sistem“ kojim se „može meriti dnevni broj radnih sati zaposlenih”. Nemački sud se pozvao na presudu Evropskog suda pravde (ESP) o evidentiranju radnog vremena iz 2019.

Predsednica suda Inken Galner je potom u februaru rekla da od zakonodavca zavisi kako će urediti oblast, a do tada ostaje da o tome pregovaraju poslodavci i sindikati.

Pri tom, kako je rekla „radno vreme zasnovano na poverenju“ koje se praktikuje u mnogim preduzećima, ne stoji na putu obaveznom evidentiranju radnog vremena: „Međutim, mora se poštovati zakonski predviđeni odmor zaposlenog od 11 sati u roku od 24 sata“, a ne sme se prekoračiti ni dozvoljeno nedeljno radno vreme od 48 sati.

Razlog za ovakve presude je fenomen „stalne dostupnosti“, kada se od zaposlenih očekuje da po ceo dan odgovaraju na mejlove ili budu dostupni svojim šefovima, ili da tek tako rade prekovremeno.

Šta je uradilo nadležno Ministarstvo?

Savezni ministar rada Hubertus Hajl (SPD) najavio je sredinom decembra da će u dogledno vreme predložiti odgovarajući zakon i odmah odbacio zahteve poslodavaca za opšte ukidanje osmočasovnog radnog dana: 

„Zakoni o radnom vremenu služe za zaštitu zdravlja zaposlenih, a ne za ispunjavanje želja interesnih grupa“, rekao je tada ministar. 

Prema pisanju Zidojče cajtunga, Ministarstvo rada je sada sačinilo nacrt zakona u kojem planira obavezu elektronskog evidentiranja radnog vremena. Za to je odgovoran poslodavac, a sam unos radnog vremena može se ostaviti zaposlenom ili njegovom nadređenom.

Prema nacrtu zakona, mogući su i izuzeci, a o tome mogu da se dogovore poslodavci i sindikati ili radnički saveti. Takozvano „radno vreme zasnovano na poverenju“ takođe bi trebalo da bude moguće. Zamislivo je i „neelektronsko” ili naknadno evidentiranje radnog vremena.

U izuzetnim slučajevima, moguće je da se potpuno odustane od evidencije. Takođe su predviđeni i posebni propisi za mala preduzeća.

Šta kažu kritičari?

Liberali (FDP) kao članica vladajuće koalicije tradicionalno bliski poslodavcima taj nacrt ne žele da podrže. Lider poslaničke grupe FDP Lukas Keler za Zidojče kaže da se evropska presuda mora poštovati, međutim da bi samo poslodavcima trebalo prepustiti to kako će regulisati evidenciju radnog vremena.

Herman Grehe iz opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) optužio je ministra Hajla da želi da maltretira zaposlene i poslodavce detaljima za evidentiranje radnog vremena: „Njegovi planovi smanjuju manevarski prostor za radno vreme zasnovano na poverenju, koje je danas posebno poželjno i potrebno zaposlenima i poslodavcima.“

Predsednik udruženja poslodavca Rajner Dulger kaže: „Nažalost, nacrt zakona nije model za budućnost.“ On ističe da su se poslodavci i sindikati poslednjih godina borili za otvoreniju kulturu radnog vremena i napravili veliki napredak.

„U mnogim branšama radno vreme se može fleksibilno rasporediti pomoću instrumenata kao što su tekući računi radnog vremena i oblikovanje radnog vremena koje se orijentiše prema fazi života radnika“, kaže on.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.