Dvojica aktivista za zaštitu klime su u se u ponedeljak zalepili na nadvožnjak nad berlinskim autoputem, izazivajući ogroman zastoj. Kroz tu gužvu nije moglo da se odmah probije specijalno vatrogasno vozilo, koje je hitalo ka mestu nesreće gde je jednu biciklistkinju udario kamion-mešalica.
Žena je kasnije umrla u bolnici.
Prema pisanju Zidojče cajtunga koji se poziva na interne zabeleške, sanitetlije na licu mesta nisu ni htele pomoć tog specijalnog vozila koje je trebalo da podigne kamion. Kažu, saobraćajna gužva nije uticala na smrt žene.
Iako konačan odgovor može da da samo pravosuđe koje je pokrenulo postupak, povela se oštra politička debata. Gotovo cela politička scena osudila je sve radikalnije proteste klimatskih aktivista. Jesu li sada čak skrivili i jednu smrt? Da li su preterali sa protestom?
Nije tragična samo smrt jedne žene, već i to kako nesrećnim sledom okolnosti i građanska neposlušnost klimatskih aktivista preti da bude zbrisana.
Jer, veliko je dostignuće to što je u današnjoj Nemačkoj građanska neposlušnost moguća – posle iskustava nacionalsocijalizma i DDR-a. Ne bi valjalo da zbog besa prema klimatskim aktivistima nestane ova mogućnost da se protestom država minira onda kada ništa drugo ne pomaže.
Stvari loše stoje po klimu. Posledice klimatskih promena se ne mogu više prevideti. Ni Nemačka, kako kažu stručnjaci, neće dostići ciljeve koje sama sebi zadala do 2030. godine. Ako se radi sve po starom, neće biti dobro.
Upravo to pokreće aktiviste „Poslednje generacije“, kako se naziva ova grupa. Oni razumljivo žele da radikalno okrenu kormilo i dovoljno su hrabri na očajničke poteze.
Ne prezaju ni od kontroverznih metoda, recimo napada na umetnine. U Londonu su paradajz-čorbom polili Van Gogove „Suncokrete“. U Potsdamu su jednu sliku Kloda Monea napali kašom od krompira. U Drezdenu su se zalepili za „Sikstinsku Madonu“. Nakon slične akcije u Hagu, troje aktivista je osuđeno na po dva meseca zatvora.
Ovakav protest nema ništa zajedničko sa ikonoborstvom prethodnih vekova. Jer napadnuta umetnička dela nisu simbol političke moći koja se napada. Iako aktivisti pokušavaju da budu kreativni. U Potsdamu su se zapitali: „Kako to da se mnogi više plaše štete po umetnine kao slike stvarnosti, nego od uništenja samog našeg sveta?“
To su ipak očajnički potezi koji žele pre svega – pažnju. Aktivisti kalkulišu skandal, kao što je modna marka Beneton odavno prikazivala šokantne slike obolelih od side. Cilj Benetona bio je profit, ali sa klimatskim aktivistima tu kampanju povezuje kršenje tabua.
Ali, ako zadobijete pažnju sveta, ako svet priča o vama, to ne znači da će svet postati bolje mesto onako kako ste zamislili.
Mnogi aktivisti, posebno mladi, imaju osećaj da ih niko ne čuje. Za njih je realna opasnost da svet propadne zbog klimatskih promena i da njihova generacija mora da kusa ono što su prethodne zapržile. Za taj očaj smo svi mi krivi. Klimatske promene su stvar svih.
No kaša od krompira bačena na sliku neće spasiti klimu. Jedno nema ništa sa drugim i bolje je da se sa time prestane.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.