Rad za 6,4 evra po satu na nemačkim poljima

Tako Poljaci, Česi ili Mađari više nisu zainteresovani da rade kao ispomoć u poljoprivredi. Ali su zato Rumuni i Bugari još uvek na obodu evropskog tržišta rada, i zato je ove godine najviše sezonskih radnika iz Rumunije. Joan Jakobin je na šest meseci sa svojom suprugom, četvoro odrasle dece i bebom, došao da radi na jednom biološkom poljoprivrednom gazdinstvu kraj Bona.

„Želim nešto da učinim za svoju decu, da im finansijski pomognem. Zato sam ovde. Ja imam puno dece i želim da im pomognem da nešto izgrade u životu“.

Joan Jakobin u staklenoj bašti obavlja teške fizičke poslove. Fizički rad za njega nije ništa novo. Snažan 52-godišnjak već je crnčio kao pomoćna radna snaga na različitim nemačkim gradilištima - doduše samo na mesec dana. Na gazdinstvu bio-proizvođača Leonarda Palma u Bornhajmu kod Bona, Joan može da ostane pola godine:

„Ovde sam sa svojom porodicom, nisam usamljen. Vrlo sam srećan što smo svi na okupu. Svi ćemo se zajedno i vratiti za Rumuniju“.

Ipak nije baš cela porodica oca jedanaestoro dece - na okupu

Posle napornog dana, Joana očekuju supruga i osmomesečna beba, kao i četvoro odrasle dece koji takođe rade na polju, oni seku špargle i beru jagode.

Svi zajedno stanuju u pet soba jedne kuće-kontejnera iza garaže poljoprivrednika. Ispred kuće su čak i saksije sa cvećem, negovanim i prijatnim za oko. Još prošle godine poljski radnici, činili su dve trećine radne snage u nemačkoj poljoprivredi. Ali ove godine njima se više ne isplati da rade za 6,40 evra po satu na nemačkim poljima.

Sada postoji potreba za radnom snagom iz Poljske u bolje plaćenim oblastima. Preduzetnici u istočnim nemačkim pokrajinama traže mladu snagu iz Poljske koja želi da prođe stručnu obuku. Ali zato Rumuni i Bugari, koji su tek od 2007. godine građani EU, moraju da čekaju najmanje do 2013. kako bi na nemačkom tržištu rada imali jednaka prava kao Poljaci ili Mađari. Zato su nemački poljoprivrednici pravovremeno „smenili“ Poljake radnicima iz Rumunije.

Ove godine čak 95.000 rumunskih sezonskih radnika u Nemačkoj

I biopoljoprivrednik Leonard Pal, radi zajedno sa Rumunima. Sa njima se dobro razume. Ipak rado se seća jedne sezonske radnice iz Poljske, koja je pre nekoliko godina radila kod njega:

„Imali smo čak i jednu učiteljicu. To je bilo zabavno, moja deca su upravo bila pošla u školu, a istovremeno smo ovde za njih imali i jednu privatnu učiteljicu. Ona ih je naučila poneku reč engleskog, brojeve, ali naravno i po neku reč poljskog.“

Ipak, Poljakinja nije došla u Nemačku da radi kao učiteljica, već kao sezonska radnica na nemačkim poljima. Ona nije pojedinačni slučaj. Posebno su 90-ih godina poljski akademici radili na nemačkim poljima, jer su njihove plate u domovini bile nedovoljne za život.

Danas i Joan Jakobin kao sezonski radnik u Nemačkoj zarađuje više od nastavnika ili lekara u Rumuniji - iako je njegova nadnica za nemačke uslove vrlo niska. Za poljoprivrednika Palma saradnja sa rumunskom porodicom ima i druge prednosti:

„Jezičku barijeru mnogo je lakše premostiti nego sa poljskim radnicima. Sa Poljacima sam morao da govorim pomalo i poljski – posebno kada je reč o brojevima, ali to ovde nije slučaj.“

Hemija postoji

Joan Jakobin potiče iz rumunskog Banata - baš kao i Nobelova dobitnica za književnost Herta Miler. On ima puno poznanika i suseda nemačkog porekla, tako da mu ne pada toliko teško komunikacija na stranom jeziku. Njegova odrasla deca učila su engleski u školi. Ali nezavisno da li se na poljima priča rumunski, nemački ili engleski, čini se da hemija postoji.

„Ovde mi se mnogo sviđa. Moji šefovi su ljubazni, imaju razumevanja za mene i često rade rame uz rame sa nama na poljima. Ovde je rad vrlo organizovan i to posebno cenim“, kaže Joan.

Od 2013. godine Joan može da se prijavi i za druge poslove u Nemačkoj, i da ostane u zemlji koliko god želi. Tada će najverovatnije nemački poljoprivrednici imati poteškoća da pronađu sezonske radnike iz Rumunije ili Bugarske. Ali zato će možda više tražiti radnu snagu iz Ukrajine ili Moldavije.

Joan Jakobin kaže da bi voleo da se uvek vrati svom šefu Leonardu Palmu. Naravno, ukoliko se ekonomska situacija u njegovoj domovini uskoro ne poboljša. Jer Joan bi najradije ipak ostao u domovini Rumuniji.

Autori: Aleksandra Šerle, Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon