Rad na crno i kućna nega

Nemačka vlada dopušta „sivu zonu" u zdravstvenom sistemu, što stare ljude dovodi u nezavidnu pravnu situaciju. To je objavio Nemačko-poljski centar za javno pravo i okolinu (GPPLEN). Reč je o naučnoj ustanovi koju su 2009. osnovali Brandenburški tehnički univerzitet i Univerzitet Vroclav..

Ljudi kojima je potrebna nega, a koji ne žele u starački dom, u Nemačkoj koriste usluge agencija. One služe kao posrednici za negovatelje iz istočne Evrope, ili njihova deca sama nalaze ljude koji se brinu o roditeljima. Rezultat - svi su takvim poslovnim aranžmanima stavljeni u polulegalan ili potpuno ilegalan položaj. Pri tome, negovatelji moraju pristati na „mali posao" koji subvencioniše država ili na lažni status samostalnih malih preduzetnika. To je uslov da uopšte mogu da rade.

Nema pravnih standarda

„Ne postoje pravni standardi niti standardni ugovori koji bi osigurali pravnu sigurnost nemačkih poslodavaca, ali i agencija i radnika koje one unajmljuju za negu starih i onemoćalih”, kaže direktor GPPLEN-a Lotar Knop na jednoj konferenciji za novinare u Berlinu. On dodaje da „to stvara sivu zonu između legalnog i nelegalnog poslovanja."

Nedostatak negovatelja je postao jedan od akutnih problema u Nemačkoj.  36.000 radnih mesta za negovatelje je nepopunjeno, od toga 15.000 u staračkim domovima. Pri tome je nemačko stanovništvo sve starije, odnosno sve je veći disbalans između mladih i starih ljudi. Broj ljudi kojima će nega biti potrebna mogao bi do 2060. godine da se poveća sa današnjih 2,86 miliona na 4,5 miliona.

Nove zemlje iz kojih će dolaziti negovatelji

Uvođenjem minimalne satnice 2015. godine troškovi nege porasli su sa 1.600 na 2.000 evra mesečno. Međutim, Nemačka vlada nije povećala finansijske nadoknade za negu niti je uvela poreske olakšice za ljude kojima je negovatelj neophodan.  „Političari moraju da stave na raspolaganje finansijska sredstva kako bi se isplatila kućna nega", kaže Knop.

Daniel Haberkorn, predsedavajući organizacije Promedika Plus, kaže da model kućne nege predstavlja pomoć za 250.000 do 300.000 starijih nemačkih građana, koji na taj način mogu ostati u svojim kućama. To, međutim, pomaže i ljudima iz istočne Evrope koji nemaju posla. Ovako mogu da zarade 1.500 evra mesečno, dok je prosečna plata, na primer u Poljskoj - 1.000 evra.

Eksploatacija

Haberkorn priznaje da se na ovaj način odvlači radna snaga iz Poljske. Robert Šimčak, poljski šef firme ukazuje da su penzije u Poljskoj niske, da stariji ljudi sebi ne mogu priuštiti ovakvu negu, kao i da ne postoji osiguranje za negu starih i onemoćalih kao u Nemačkoj. Jedan izveštaj poljske vlade iz 2014. pokazuje da bi Poljska narednih godina mogla imati isti problem kao Nemačka: Veliki broj starih ljudi i manjak negovatelja.

Sektor negovatelja poznat je po maloj plati i prekovremenom radu. Zato je teško pridobiti ljude za ovo zanimanje. Prema navodima Nemačke službe za statistiku, negovatelji čije školovanje traje tri godine, zarađuju u proseku 18 evra bruto na sat, dok druga radna snaga dobija 22 evra.

Organizovani kriminal

Pošto nema zakonskih okvira, situacija u oblasti negovatelja je prilično nepregledna. Samo 20 od 103 ponuđača ovih usluga uzeli su učešće u anketi Instituta, saopštili su iz GPPLEN-a. Zato je tržište podesno za organizovani kriminal. Proteklih godina nižu se izveštaji o organizovanoj prevari. U januaru su na svetlo dana dospeli rezultati interne policijske istrage u kojoj je otkriveno kako je ruska mafija, u sprezi sa agencijama za posredovanje, prevarila nemačka osiguranja za milijardu evra (godišnje). 

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android