Putinovi vinari nazdravljaju – uprkos sankcijama EU

Morski povetarac, sunce i topla klima učinili su brda iznad Crnog mora omiljenom destinacijom bogatih Rusa. U živopisnom kraju s pogledom na more, u blizini grada Gelendžika, nalazi se i „Putinova palata“.

Zbog video-snimaka ruskog opozicionog aktiviste Alekseja Navaljno, koji se nakon trovanja i povratka sa lečenja u Nemačkoj nalazi u ruskom zatvoru, „Putinova palata“ postala je poznata u svetu. U proteklih nekoliko decenija tu su jedna za drugom nicale i vinarije. Za multimilionere i milijardere bliske Kremlju, taj „hobi“ ujedno je i statusni simbol.

„Od svega što sam tamo video interesovalo me je samo jedno – vinarstvo“, rekao je Vladimir Putin u januaru 2021. u jednom razgovoru sa studentima koji je prenosila televizija. On je ujedno naglasio da nema nikakve veze sa tom „palatom“.

Ipak, priznao je da ga je impresioniralo imanje poznate ruske vinarske kuće „Abrau Durso“ koje se tamo nalazi. Glavni akcionar te kompanije je njegov prijatelj i savetnik Boris Titov.

Samo najbolje iz Evrope

Titov ne žali novac za vinariju koju već godinama vodi njegov sin Pavel. Kako pokazuju carinski podaci „ImportGeniusa“, vodećeg svetskog informacionog servisa za poslove uboza i izvoza, za pomenutu vinariju nabavlja se samo ono najbolje i to iz čitave Evrope. Rasad, burad i oprema za proizvodnju stižu od najboljih dobavljača iz Italije. Dizajnerske flaše kompanije „Saverglas“ nabavljaju se iz Francuske.

Prema pisanju medija, Putinov omiljeni brend je suvo crno vino „Usadba Divnomorskoe“. Kako potvrđuju fotografije jelovnika objavljene u medijima, poslednjih godina su tim vinom na prijemima služeni visoki državni gosti – poput Aleksandra Lukašenka ili Sija Đinpinga.

Grožđe za Merlo, kako je u svom videu objavio Navaljni, raste u neposrednoj blizini „Putinove palate“ kod Gelendžika. Vinograde su pre desetak godina prvi zasadili vlasnici imanja „Abrau Durso“.

Ćerku-firmu kompanije „Abrau Durso“ pod imenom „Lazurnaja jagoda“ 2019. je preuzeo Genadij Timčenko, oligarh iz Putinovog užeg kruga. U tome je učestvovao i Vladimir Kolbin, kojeg su mediji identifikovali kao sina Putinovog prijatelja iz detinjstva.

Konsultantske usluge iz Italije

Uticajni i bogati vlasnici ne štede na proizvodnji vina. Za nadgledanje su angažovali italijanskog enologa Matea Koletija kojem je Putin 2021. dao i rusko državljanstvo. Uprkos sankcijama zbog ruskog rata protiv Ukrajine, taj specijalista iz Italije nastavio je da radi u Rusiji. Ipak, sada se i on suočava s problemima.

Na prijemima u Kremlju rusko vino se ne služi u flašama ruskih proizvođača, već u italijanskim dizajnerskim bocama brenda „Vetri Speciali“. Međutim, od početka ruske invazije na Ukrajinu ta kompanija ne radi sa Putinovim vinarima.

„Sve ekonomske i finansijske transakcije sa Rusijom su zaustavljene i mi više ne isporučujemo svoje proizvode u Rusiju, pa ni u rusku vinariju ’Usadba Divnomorskoe’“, rečeno je Dojče veleu u sedištu kompanije „Vetri Speciali“ koje se nalazi u Trentu.

Čime začepiti flaše?

Ali, flaše nisu jedini problem za vinare iz Kremlja. Od leta prošle godine zabranjena je i isporuka čepova iz Evropske unije u Rusiju. „U našoj proizvodnji koristimo prirodne nebeljene čepove najbolje klase A. Za njihovu izradu prvo se sakupi kora pluta od hrasta starog najmanje 52 godine, a zatim se sortira po kvalitetu“, objavili su na Instagramu, neposredno pre napada Rusije na Ukrajinu, proizvođači vinskog podruma „Usadba Divnomorskoe“. Flaše se zatvaraju „samo najboljim čepovima vodećih dobavljača“.

Jedini problem je što su svi vodeći dobavljači – u Evropskoj uniji. „Od početka rata u Ukrajini, naša kompanija potpuno je prestala da izvozi u Rusiju, a obustavila je i sva ulaganja u tu zemlju“, kažu za DW iz portugalske firme „Corticeira Amorim“, koja je vodeći svetski proizvođač čepova i predmeta od plute.

Na Portugaliju otpada 70 odsto svetske proizvodnje plute, a sledi Španija s udelom od skoro deset odsto. Međutim, podaci sa carine pokazuju da „Abrau Durso“ i „Usadba Divnomorskoe“ ipak koriste čepove kompanije „Corticeira Amorim“.

Za proizvođače vina koji žele da budu u premijum-kategoriji, čepovi su važna stvar, objašnjava za DW Uc Grafmann, koji vodi poznatu nemačku platformu specijalizovanu za vina „Wein.Plus“.

„To je tradicija. Tehnički, čep možete da bude i sintetički ili na navoj, ali proizvođači se često ne odlučuju za tako nešto, jer se boje da će njihovo vino biti okarakterisano kao jeftino“, kaže taj stručnjak za vino.

Osim toga, prirodni čep je nezamenljiv ako vino, nakon sazrevanja u buretu, treba da nastavi da sazreva u flaši. I konačno, visokokvalitetni prirodni čep osigurava ograničen, ali stalan protok kiseonika u flašu.

Zaobilazni put – preko Turske

Prema carinskim podacima, od jula prošle godine, kada je stupio na snagu embargo EU, „Abrau Durso“ je nastavio da uvozi čepove portugalske kompanije „Corticeira Amorim“, ali preko Turske. Pošiljalac carinskih deklaracija nije dobavljač „Amorim Cork S.A“, kao što je bio slučaj pre uvođenja sankcija, već turska logistička kompanija „Mepline Lojistik“, koja isporučuje robu iz Istanbula.

Za 2023. godinu još nema podataka, a kompanija „Abrau Durso“ ne odgovara na naše upite da li se sankcije i dalje zaobilaze preko Turske. Nije moguće ni ostvariti kontakt sa firmom „Usadba Divnomorskoe“, jer njihova internet-stranica nudi samo brojeve telefona kuće „Abrau Durso“. Zato novinari DW nisu mogli da dobiju odgovor na pitanje kako vinari iz Kremlja nameravaju da reše svoje probleme uzrokovane sankcijama EU i da li te sankcije utiču na kvalitet njihovih vina.

U međuvremenu, portugalska kompanija „Corticeira Amorim“ saopštava da ne zna ništa o isporukama u Rusiju preko Turske. „Obavestili smo naše bivše kupce u Rusiji da zbog ruske invazije na Ukrajinu više ne želimo da im isporučujemo čepove.“

Što se tiče kontrole lanca snabdevanja, biće, kažu, sprovedene dodatne provere kako bi se ublažio rizik od mogućeg zaobilaženja sankcija EU.

U slučaju kršenja sankcija, dobavljači se suočavaju s kaznom i do 10.000 evra. Evropska komisija je prošle godine predložila da se minimalna novčana kazna podigne na pet odsto godišnjeg prometa kompanije i da se zaobilaženje sankcija proglasi krivičnim delom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.