Putinova stranka dobila „dobro pripremljene“ izbore

Nakon što je većina glasova prebrojana, sve su veći izgledi da će Jedinstvena Rusija predsednika Vladimira Putina ponovo da osvoji apsolutnu većinu glasova. Značajan rezultat su postigli Komunisti sa dvadesetak odsto glasova, mada oni u svim bitnim pitanjima podržavaju Putina.

Iako je za Jedinstvena Rusija osvojila više od pedeset odsto, podrška joj je znatno opala u odnosu na 2016. godinu. Međutim, postoje i direktni mandati iz izbornih jedinica, sa kojima će Putin verovatno imati apsolutnu većinu u donjem domu parlamenta.

To bi bilo veoma važno za šefa Kremlja, kaže politički analitičar Ilija Grašenkov. Uloga nove Dume je da podrži Vladimira Putina do sledećih predsedničkih izbora 2024. godine.

Do tada će Putin morati da odluči da li nakon ukupno 22 godine na mestu predsednika, sa pauzom od četiri godini kada je bio premijer, želi da ostane na toj funkciji, ili pak da nađe naslednika. „Da bi Duma odobrila Putinovog željenog naslednika, ona mora da mu bude maksimalno lojalna, da nema nikakav sukob sa njim i da ne predstavlja svoje kandidate“, kaže Grašenkov.

Uz lutriju protiv apatije

Koliko su izbori bili važni Putinu – a kontrola nad izbornim procesom još važnija – pokazuje to što je gradska uprava Moskve podelila stotinu novih automobila i dvadeset novih jednosobnih stanova odabranim biračima. Jedini uslov za učešće je bio da se da glasa za jednu od četrnaest stranaka buduće putem interneta.

Program se zvao „Milion nagrada“ i imao je za cilj da privuče što veći broj Moskovljana na birališta. Portparol Kremlja Dmitri Peskov takođe je učestvovao u nagradnoj igri i osvojio 10.000 rubalja, odnosno 115 evra. Ovu nagradu može da potroši u odabranim moskovskim supermarketima za svakodnevne namirnice.

Da li je ovo zaista dovelo do veće izlaznosti? Iako vlada sve veće razočarenje u politiku, glasalo je nešto više od 45 odsto građana, što je otprilike na nivou poslednjih parlamentarnih izbora od pre šest godina.

Osim velikodušne lutrije, Centralna izborna komisija donela je još nekoliko novih propisa. Ovog puta bilo je moguće da se glasa tri dana i to i onlajn. Ovo je verovatno bilo mnogima korisno nakon naglog pada temperature u Moskvi.

Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je trenutno u samoizolaciji, jer je ustanovljeno više slučajeva korona virusa u Kremlju, takođe je glasao putem interneta.

Protestima nedostaje liderstvo

Po mišljenju Grašenkova, među glasačima postoji snažno protestno raspoloženje. Mnogi Rusi su bili pogođeni ekonomskim merama koje su nastale usled pandemije korona virusa i stoga su negodovali na sve političke odluke.

Politički ekspert, međutim, ne očekuje nove masovne proteste poput onih nakon izbora za Dumu 2011. godine, iako je prema rezultatima izbora i anketama Putinova stranka znatno manje popularna nego pre jedne decenije. „Jednostavno nema više nikoga ko bi mogao da zavede masu i njome upravlja.“

To se pre svega odnosi na opozicionog političara Alekseja Navaljnog, koji se nalazi u zatvoru. Ni on ni njegove kolege nisu mogli da se kandiduju za izbore za Dumu.

Navaljnijeva organizacija FBK proglašena je ekstremističkom, a mnogi saradnci otišli su u egzil. Ostala je samo Navaljnijeva strategija takozvanog „pametnog glasanja“. Prema njoj, birači bi trebalo da glasaju za bilo kojeg opozicionog kandidata u svom regionu, ukoliko on ima realno najveće šanse da pobedi kandidata Putinove stranke.

„Najnepravedniji izbori u protekloj deceniji"

Koliko su izbori zaista bili pošteni i slobodni, teško je ovaj put mogao da proveri bilo koji inostrani posmatrač. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) odlučila je da ne šalje posmatrače nakon što su moskovske vlasti, navodeći pandemiju kao razlog, značajno smanjile misiju. Posmatrači lokalnih izbora, poput nezavisne organizacije „Golos“, prijavili su više od 3.000 slučajeva izborne prevare.

U intervjuu za DW, član odbora „Golosa“ Vitalij Averin izjavio je da se ovi izbori ne mogu nazvati demokratskim niti slobodnim. „To su bili najnepravedniji izbori u protekloj deceniji.“

Averin je naglasio da se najveća izborna manipulacija dogodila unapred, jer niko od zaista opozicionih i nezavisnih kandidata nije mogao da izađe na izbore.

Centralna izborna komisija takođe je registrovala nepravilnosti. Šefica te komisije Ela Pamfilova kaže pak da su to pojedinačni incidenti. „Mogu da nas pljuju koliko god žele, ali napori mojih kolega u proteklih šest godina godine su doveli do toga da su svi tajni trikovi postali poznati“, kaže ona.

Jedan od tih trikova, na koji su skrenuli pažnju posmatrači izbora opozicione stranke „Jabloko“, jeste takozvani „Vbrosi“. Jedna osoba ubacuje nekoliko popunjenih glasačkih listića u glasačku kutiju. Dopisnik DW iz Sankt Peterburga takođe je bio svedok ove prakse.

„Izolovani incidenti ne utiču na rezultat“

Neki Rusi su saznali na biračkom mestu da je neko već glasao u njihovo ime. Kako prenosi nezavisni internet portal „Meduza“, jedna žena iz Sankt Peterburga videla je ime svoje ćerke na biračkom spisku iako ova živi u Kini. U Čeljabinsku se šestočlana porodica žalila da je umesto njih, pa i jednog njihovog preminulog člana, glasao neko drugi.

Povrh toga, internetom su kružili video snimci glasačkih kutija koje su mogle da se otvore i napred i pozadi.

Izborna komisija obećava da će istražiti sve incidente. Član komisije Igor Borisov kaže za DW da se ipak radi o „izolovanim incidentima, koji ni na koji način ne utiču na rezultate naših izbora“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.