Putin u Grčkoj – samo ekonomija?

U proleće 2015. godine, na početku Sirizine vlade, bilo je prilično uzbudljivo: premijer Aleksis Cipras je sa evropskim donatorima želeo ponovo da pregovara o grčkoj reformskoj politici. Mnogi su u Grčkoj polagali nadu u ruskog predsednika Putina – „belog viteza“ u borbi protiv drugih evropskih zemalja.

U aprilu, neposredno uoči pravoslavnog uskrsa, Cipras je u Kremlju posetio ruskog predsednika. Nakon sastanka branio se od optužbi da evropskim partnerima želi da okrene leđa zbog posebnih odnosa sa Rusijom. „Kao suverena zemlja EU u potpunosti poštujemo sve potpisane ugovore. Međutim, ti ugovori ne isključuju mogućnost da imamo veze sa zemljama na istoku“, izjavio je Cipras.

„Cipras je želeo da pošalje jasan signal da Grčka ima i geopolitičku ulogu“, kaže Tanos Dokos, direktor naučnog instituta „Eliamep“. On smatra da to nije bilo uverljivo. Međutim, još iluzornija je bila nada u ruski novac. „Neki ljudi u Sirizi verovali su da bi Rusija mogla da posluži kao alternativni izvor finansiranja Grčke. Međutim, to uverenje bse rzo rasplinulo. Trebalo je da znaju da Rusija ni Kipru 2013. godine nije pružila finansijsku pomoć, a Kipru je trebalo daleko manje para nego Grčkoj“.

Privredni odnosi pre svega

Više od godinu dana kasnije stvari su se izgradile. Grčko-ruski odnosi su sada više trezveni i pre svega se radi o poslovanju. Ruski predsednik u Grčku dolazi u pratnji privredne delegacije. Već kod prvog susreta sa Ciprasom biće reči o ruskim investicijama u Grčkoj. Putin navodi stvari koje interesuju ruske firme: „Da li imamo interes da investiramo u Grčkoj? Da. Pre svega u oblasti infrastrukturnih projekata. To su luke, aerodromi, naftovodi. Međutim, ne samo to. Spremni smo da i dalje sarađujemo u oblasti proizvodnje i isporuke energije“.

Rezultat posete mogao bi da bude da ruski preduzetnici kupe deo grčkih državnih preduzeća. Tako recimo u Moskvi postoji interes za grčkom železnicom ili lukom u Solunu. Cipras i Putin su prošle godine potpisali ugovor o saradnji kada je reč o turskom naftovodu koji bi preko Turske i Grčke vodio do Italije. Međutim, projekat je trenutno zamrznut nakon što su se dramatično pogoršali odnosi između Rusije i Turske. Politikolog Tanos Dokos kaže da se tokom susreta neće zaobići ni važni politički signali: „Obe strane žele da budu pragmatične. One sarađuju na različitim poljima. Atina bi rado izgradila most između Evrope i Rusije i pomogla u poboljšanju odnosa. Naravno, ne kao glavni akter“.

I religija igra važnu ulogu

Nakon razgovora sa premijerom Ciprasom i predsednikom Pavlopulosom, Putin putuje na brdo Atos na severu Grčke. Tamo će sutra učestvovati u obeležavanju 1.000 godišnjeg postojanja ruskog manastira Svetog Pantelejmona. Za Putina su važne fotografije koje će obići svet za vreme njegove posete tradicionalnom „Rusikonu“.

„Ta verska diplomatija ima zanimljivu pozadinu. Religija u ruskoj politici ponovo ima važnu ulogu. Međutim, postoji konkurencija između pravoslavnih patrijarha iz Moskve i Konstantinopolja. To je veoma osetljivo pitanje. Rusija veoma uspešno igra s verskim kartama“, kaže politikolog Dokos.

Zajednička istorija veoma je prisutna u grčko-ruskim odnosima. Međutim, nakon godinu i po dana otkako je na vlasti Siriza, jasno je da je veza sa Zapadom, Evropskom unijom i NATO – i dalje veoma jaka.