Putin bi mogao da vlada do 2036.
25. jun 2020.
Postavlja se pitanje da li će Putin moći da vlada dokle želi. U osnovi – da. Po važećem pravu njegova era bi se završila 2024. Ali on ni ne pomišlja na penziju.
Ustavna promena kojoj teži omogućila bi mu izuzetak po kojem bi vladao do 2036. Tada bi Putin imao 83 godine. Za sve ostale posle njega bi opet važila ograničenja i to veća nego dosad.
Sadašnje pravilo kaže da predsednik može biti izabran najviše dva puta zaredom. A pravilo posle Putina će glasiti – ukupno dva puta.
-pročitajte još: 20 godina Putina
Da li Putin ograničava moć predsednika?
Rusija je već sada superprezidijalna republika. Sa novim ustavnim reformama vladalac dobija još više prostora da razvije svoju moć. Na primer, vlada će biti u još većoj zavisnosti od predsednika. Predložena formulacija glasi da predsednik sme da „vodi opšte poslove vlade“. Vlada više neće samostalno odlučivati o pravcu razvoja zemlje. Ona će na osnovu predsednikovih inicijativa samo „organizovati posao“.
Posle ustavne reforme predsednik će i dalje moći da postavi premijera. Procedura se donekle menja. Putin tvrdi da će ubuduće Duma kao donji dom parlamenta imati zadnju reč. Ali tekst promenjenih delova Ustava kaže nešto drugo: Ako Duma tri puta odbije kandidata kojeg je predložio predsednik, onda ga on može imenovati bez novih izbora, kako je bilo do sada.
U novosti spada i mogućnost da predsednik lako zameni premijera. On ne mora, kao do sada, da raspusti čitav kabinet. Osim toga, neki ministri u kabinetu su po novim odredbama direktno potčinjeni predsedniku.
Uticaj na sudstvo
Oblikovanje pravosuđa je takođe u domenu predsednika države. Sudije će posle ustavne reforme još više zavisiti od predsednika. On će moći da inicira otpuštanje sudija ustavnog i vrhovnog suda.
Doduše, verovatno će mu biti potrebna saglasnost gornjeg doma parlamenta, ali to će biti formalnost. Naime, predsednik bira senatore u tom gornjem domu – Savetu federacije. Sedam od njih – doživotno.
Osim toga, predsednik države obezbeđuje sebi doživotno mesto u Savetu federacije, a time i imunitet.
-pročitajte još: Putin ne ispušta moć iz ruku
Kako da se motivišu građani?
Ruski državni mediji rado prećutkuju politički deo ustavnih promena. U priči o referendumu nedostaje deo da se prihvatanjem reformi Putinu omogućava još jedna kandidatura 2024. godine. Umesto toga, ustavnim reformama se obećava više blagostanja.
Državni list „Rosijskaja gazeta“ u svom članku o referendumu spominje „pravo na socijalne garancije“, „zaštitu radnika“, „dostupnu zdravstvenu zaštitu“ i „porodične vrednosti“. Tako je s pitanjem ustavnih promena skopčano i davanje takozvanog „majčinskog kapitala“ – državne pomoći pri rođenju deteta od 6.000 evra. Do sada se plaćalo tek posle drugog deteta, sada se plaća posle prvog. Osim toga uvodi se „minimalni dohodak“ od otprilike 135 evra mesečno.
Vlada želi da zadovolji konzervativne i desničarske nacionalističke krugove tako što će ustavno definisati brak kao udruživanje muškarca i žene, i uvesti državnu obavezu „zaštite porodice“. Deca su glavni prioritet državne politike – ona moraju da prođu kroz „patriotski“ odgoj. Osim toga, ruski kao „jezik državotvornog naroda“ biće unesen u ustav.
Da li se menja odnos prema Zapadu?
U promenjenom Ustavu postojaće odredbe koje će štititi Rusiju od „štetnih“ presuda međunarodnih sudova. Međunarodno pravo u Rusiji više neće imati prvenstvo, a ako Ustavni sud zaključi da njegove odredbe i presude nisu u skladu s ruskim zakonima, one se neće primenjivati.
-pročitajte još: „Nova Jalta“ je Putinova pusta želja
To konkretno znači da neugodne presude mogu da se ignorišu. Trenutno se u Hagu odvija suđenje za rušenje malezijskog putničkog aviona nad Ukrajinom u kojem je poginulo najviše Holanđana, a trojica optuženih su – Rusi. Pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu u toku je civilna parnica protiv Rusije u ovom slučaju. Posle ustavne reforme presude ovih sudova naprosto neće biti obavezujuće za Rusiju.
Neprihvatanje ustavnih reformi bilo bi ogromno iznenađenje. Uprkos padu popularnosti, ruski predsednik ima jezgro vernih sledbenika i takozvane „administrativne resurse“ – to je pojam koji u stvari skriva mehanizme masovne krađe pri glasanju bilo koje vrste.