„Punokrvna debata“ o jednom novinaru
24. februar 2018.
Nemačko-turski novinar Deniz Judžel je pre nedelju dana pušten iz turskog zatvora gde je držan čitavu godinu bez ikakve optužnice. Državno tužilaštvo traži 18 godina robije zbog „terorističke propagande“ no teško da će novinar lista Velt otići na suđenje – tek što je izašao iz zatvora, vratio se u Nemačku. Kod kuće ga je sačekalo oduševljenje kolega koje su se mesecima borile za njegovo oslobađanje. Ali ne samo to.
U jeku interesovanja za lik i delo ovog britkog novinara mnogi su se setili njegovih kolumni u levičarskom dnevniku Tagescajtung, gde je radio pre nego što je prešao da za konzervativni Velt izveštava iz Istanbula. Tema je dospela i na sednicu Bundestaga jer je desničarska Alternativa za Nemačku doduše pozdravila Judželovo oslobađanje, ali pokrenula i inicijativu da parlament javno osudi njegove ranije tekstove. Zahtev je propao, uz oštre kritike drugih poslanika koji tvrde da AfD pokušava da uvede cenzuru.
- pročitajte još: Pušten je samo jedan Erdoganov talac
Judžel je u jednoj kolumni 2011. pisao o knjizi bivšeg političara Tila Saracina (SPD) „Nemačka ukida samu sebe“ u kojoj ovaj kritikuje migraciju. U tonu koji neki nazivaju „satiričnim“, Judžel je napisao: „Skori nestanak Nemaca je umiranje naroda u najlepšem vidu. (…) Nacija koja oduvek pada u oči bezgraničnim samosažaljevanjem, penetrantim pametovanjem i večito lošim raspoloženjem; nacija koja poznaje desetine izraza za reč 'kuknjava', a za sve erotsko mora da pozajmljuje reči iz drugih jezika, (…) ta nevesela nacija i treba da izumre.“
AfD je u svojoj inicijativi ove reči nazvao „neprijateljskim prema nemačkom narodu“ dok će drugi tumačiti da je Judžel – na provokativan i namerno dvosmislen način – pisao o izumiranju ovakve Nemačke, to jest založio se za otvoreno društvo u kojem, za razliku od Saracinove vizije, ima mesta za migrante.
Drugo na šta se žalio AfD daleko je jasnije. Judžel je na drugom mestu poželeo Tilu Saracinu „još jedan moždani udar“. Zbog toga se Tagescajtung našao na udaru Saveta za štampu 2012. godine, morao je da povuče tekst i plati Saracinu odštetu od 20.000 evra, dok je Judžel objavio „pojašnjenje“ u kojem je naveo: „…svakome želim što duži život bez bolesti, posebno uspešnim autorima knjiga, već i zbog toga što bi time imali priliku da nešto nauče i odstupe od svojih zabluda“.
„Judželovi tekstovi su na granici, delom su neukusni, a satirični sadržaj je teško prepoznati“, piše Rajn nekar cajtung (Hajdelberg). „Ukratko: to ne mora da nam se sviđa, dozvoljeno je nedvosmisleno autoru reći šta mislimo o njemu. Ali da neko zbog toga bude javno osuđen od strane parlamenta – to je moguće u Turskoj, ali ne i kod nas. Ozdemir (stranka Zelenih, prim. red. DW) i govornici iz Demohrišćanske unije, SPD, Liberala i Levice su unisono branili slobodu štampe od besnih čitalaca. Zastrašujuće je što je tako nešto uopšte neophodno.“
- pročitajte još: Saracinova knjiga se polako zaboravlja
Tagesšpigel (Berlin) podseća da je šefica poslaničke grupe AfD Alis Vajdel čak tražila da se Judželu oduzmu nemačko državljanstvo i novinarski status. „Takva kafanska politika čini odnos prema AfD-u u parlamentu veoma napornim. Zato je ispravno što su svi govornici iz drugih poslaničkih grupa kritikovali podnesak AfD. Ali istovremeno se mora paziti da se efekat emotivnog suprotstavljanja ne potroši i izmetne u suprotnost – tako što bi AfD dobio priliku da se predstavi kao žrtva.“
„Ovakva namera AfD odgovara diktaturi“, piše Ahener cajtung. „To je otvoreni korak ka državnoj cenzuri. Takvo prelaženje granica je jedinstveno u istoriji Savezne Republike Nemačke. Novine nisu mašine za konsenzus. Ako bi to bile, postavilo bi se pitanje: šta će nam uopšte slobodni novinari? Za AfD bi takav svet bio divan. Onda bi formiranje javnog mnjenja bilo sasvim prepušteno jednostranim i bez ikakve provere objavljenim statusima prijatelja sa Fejsbuka. Kakva apsurdna vizija!“
- pročitajte još: Ko to glasa za desničare
Judželov poslodavac Velt objavio je nešto drugačiji komentar: „Hvala, dragi AfD! Ljubitelji politike bi morali dugo da se prisećaju dok se ne sete kada je poslednji put vođena ovako punokrvna, poentirana, autentična i esencijalistička debata poput oratorske klanice u Bundestagu. Ako su godine između 2013. i 2017. bile u znaku Velike koalicije, uspavljujuće i monolitne, onda je novi saziv parlamenta sasvim razbuđen zahvaljujući tobožnjoj Alternativi za Nemačku. Opet se ide do koske jer desničari i radikalni desničari, koji u anketama doživljavaju bum, sa mnogo otrova i malo argumenata izazivaju ostale poslaničke grupe. Upravo vidimo kako je to divno, mada nije nimalo idilično.“
priredio Nemanja Rujević