Pudždemon izgubio imunitet, ali i dalje siguran u egzilu
10. mart 2021.
Redosled događaja je ključan. Karles Pudždemon je 2017. kao prvi čovek Katalonije protiv volje centralnih vlasti u Madridu organizovao referendum o nezavisnosti španskog regiona. U tome su učestvovali i njegov ministar zdravlja Antoni Kumin i ministarka školstva Klara Ponsati.
Pudždemonova opcija je dobila većinu, doduše uz nisku izlaznost. Mnogi Katalonci su delili stav Vlade u Madridu da je referendum o otcepljenju protivzakonit. U doba glasanja na ulicama Katalonije bilo je nasilnih demonstracija.
Španske vlasti su uzvratile punom silom zakona, optužujući Pudždemona i saborce za „podsticanje na pobunu“. Više katalonskih političara osuđeno je na dugogodišnju robiju.
Pudždemon i još neki su se pak dali u egzil i žive, između ostalog, u Belgiji. Odande su Pudždemon, Kumin i Ponsati na izborima 2019. ušli u Evropski parlament.
Sada je Administrativni odbor Evropskog parlamenta preporučio ukidanje imuniteta za troje poslanika. Članovi odbora su utvrdili da nije posao Evropskog parlamenta da procenjuje optužbe za krivična dela, već da imunitet štiti poslanike od progona koji bi ih sprečio u poslaničkom radu. No kako 2017, kada se desila „pobuna“ u Kataloniji, niko od ovo troje nije bio parlamentarac, imunitet im se ne može dati retroaktivno za taj period.
Slučaj ide pred Evropski sud?
Odluka je, dakle, formalno jasna. Pa ipak, glasanje u plenumu Evropskog parlamenta pokazalo je koliku političku težinu nosi slučaj. Na kraju je 400 poslanika bilo za ukidanje imuniteta, 248 protiv, a 45 se uzdržalo.
U poslaničkim klubovima Zelenih i Levice postoje određene simpatije za projekat katalonske nezavisnosti. Ili makar osećaj da je špansko pravosuđe neprimereno oštro i da to kako je u Španiji definisano „podsticanje na pobunu“ ne odgovara demokratskim standardima.
„Ovo je tužan dan za Evropski parlament“, rekao je Pudždemon posle odluke. „Mi smo izgubili imunitet, ali ovo je još veći gubitak za parlament i time za evropsku demokratiju.“ Bivši katalonski lider je ponovio da proces vidi kao politički progon i namerava da se obrati Evropskom sudu.
Katalonski separatisti su od početka tražili podršku u Briselu za svoju stvar. A Evropska unija je pokušavala da drži ruke dalje od varnica koje sevaju između Madrida i Barselone. Jasno je da nije u interesu EU da podržava separatizam u svojim članicama.
Doduše, EU bi trebalo da se stara i o demokratskim načelima i pravu građana na samoopredeljenje. Na prošlim izborima – gde je glasao jedva svaki drugi Katalonac - opet su separatisti dobili većinu. No u anketama nemaju jasnu većinu za otcepljenje.
Španski socijaldemokratski premijer Pedro Sančes, za razliku od konzervativnih prethodnika, pokušava da pridobije Katalonce jačanjem autonomije tog regiona. To je dodatni izgovor za Brisel da se ne petlja u „španske stvari“, kako je i tražio Gonzalez Laja, ministar inostranih dela iberijske države. „Problemi Katalonije rešavaće se u Španiji, ne u Evropi“, rekao je on.
Daleko od zatvora, daleko od politike
Da stvar ipak ne bude sasvim „španska“ godinama se stara belgijsko pravosuđe. Pudždemonu i kolegama koji su se nastanili u Belgiji izručenje praktično i ne preti. Delom jer Belgija u sopstvenim zakonima nema krivično delo pobune ili podsticanja na otcepljenje, a delom iz formalnih razloga.
U više postupaka u Belgiji je utvrđeno da Pudždemon i drugari možda u Španiji ne bi imali pošteno suđenje. Belgijske sudije primetile su da je za njih maltene ukinuta pretpostavka nevisnosti jer ih je špansko pravosuđe praktično unapred osudilo.
Doduše, u državi na Severnom moru možda Pudždemon ima siguran egzil, ali kod kuće, na Mediteranu, politički cirkus se nastavio bez njega. On je odavno izgubio uticaja na dešavanja u Kataloniji.
Nova prva violina separatista, Pere Aragones iz Katalonske republikanske levice, odbija svaku saradnju sa katalonskim Socijaldemokratama koji se protive otcepljenju. Na izborima u februaru, Socijaldemokrate su postale najjača stranka, ali u zbiru separatisti u regionalnom parlamentu imaju komotnu većinu.