Pudždemonov naslednik?
6. novembar 2017.
Katalonski nacionalista Karles Pudždemon se sklonio u Belgiju. Njegov mogući naslednik bi mogao da bude Santi Vila. I on se bori za nezavisnost, ali u okvirima zakona.
Santjago Vila Vićente, poznat i kao Santi Vila, važi za „prijateljsko lice katalonskog separatizma." Barem naizgled je „podoban" i Madridu: bio je jedini ministar katalonske regionalne vlade koji je dao ostavku kada mu se činilo da je Pudždemon otišao predaleko u sukobu sa Madridom.
„Moji pokušaji dijaloga su opet propali", javio je preko društvene mreže nakon što je podneo ostavku. Santi Vila je zaista u danima kada su odnosi Madrida i Barselone postajali sve napetiji pokušao da nađe neko rešenje, koje bi svi prihvatili. Isto tako, za razliku od svog bivšeg šefa Pudždemona, on ima i ličnih veza sa važnijim političarima u Madridu, kako među vladajućim narodnjacima, tako i među socijaldemokratama.
Isti cilj, različite metode
Kada je reč o samom Pudždemonu, za Vilu je on završena priča. Bez obzira da li bio uhapšen u Belgiji i izručen Španiji, ovako ili onako će se o njemu možda pisati u knjigama, ali on neće smeti da ima neku ulogu na predstojećim izborima. A ne samo Katalonci, nego i vođstvo Pudždemonove stranke tvrdi da ništa nije znalo o njegovim namerama da ode u Belgiju.
Ali iako su Pudždemon i Santi Vila krenuli različitim putevima, cilj im je isti: nezavisnost Katalonije. Jedina razlika je što Vila taj cilj želi „da postigne umerenom pozicijom": „Separatizam je legitiman, ali on mora da se brani unutar zakonskih okvira", izjavio je za „Sexta Television“.
Brzopletost Pudždemona zapravo je otežala zajednički cilj: „Sada su nam potrebni smirenost i promišljenost. Mi želimo da dovedemo Kataloniju pred vrata nezavisnosti, ali smo bačeni u doba kada još uopšte nismo imali autonomiju", kaže Vila.
Zato poziva na strpljenje. On razmišlja u istorijskim dimenzijama zato što je istoriju studirao. Pre nego što je započeo političku karijeru, predavao je istoriju, najpre u gimnaziji, a zatim i na univerzitetu u Đironi.
Uveren da može
Nakon novih izbora u Kataloniji, koji se održavaju 21. decembra, Santi Vila želi da bude šef regionalne vlade. Uveren je da to može: „Imam ekipu, imam podršku i imam odlučnost", izjavio je pre nekoliko dana za program RAC 1. On želi „da se čuje glas umerenih" u Kataloniji koji su bili zatečeni i odlukama Pudždemona, i nasilnom reakcijom Madrida.
Santi Vila je prošao dug politički put: prvo je bio aktivan u Republikanskoj levici Katalonije ERC, stranci sa ponosnom istorijom u borbi protiv diktatora Franka, da bi potom prešao u CiU (Convergencia i Unio). To je ustvari politička organizacija iz koje je nastala i Pudždemonova Demokratska evropska stranka Katalonije (PDeCAT). Vođstvo stranke izgleda nema problem sa tim što će se Vila kandidovati, iako je istupio iz stranke. Portparol stranke Žosep Luis Kleries je izjavio da Vila „ima svako pravo da se kandiduje" za predsednika pokrajinske vlade.
Bez spominjanja imena, Santi Vila oštro kritikuje svog doskorašnjeg saborca u borbi za nezavisnost. Neki su „podlegli samozavaravanju" i „pokazali začuđujuću naivnost s obzirom na svoje godine" verujući da nezavisnost može da se postigne „odmah", „lako" ili „besplatno". Sada pak misli da borba za nezavisnost Katalonije mora da se gradi od početka. Istina je da se on zalaže za put ka nezavisnosti „bez kompromisa“, ali stvar je u tome da se „to učini dobro" i u okviru zakona.
Referendum na koji bi pristao Madrid?
Na izborima 21. decembra Vila ima tri glavna programska cilja: „Odbrana institucija i samouprave" – dakle povratak dosadašnjem statusu autonomije. Pored toga postići „amnestiju" i doći do toga da se „sukob reši političkim putem", bez da se time bavi državno tužilaštvo. I konačno - da Katalonci održe referendum o nezavisnosti koji će „biti priznat od države Španije i međunarodnih institucija."
Ali kada je reč o tom poslednjem, u Madridu bi mogao da naiđe na zid. Bez obzira što bi i Pudždemonov referendum, da ga je i odobrila vlada u Madridu, najvevojatnije prošao slično kao u Škotskoj, tesnom pobedom zagovornika ostanka u Španiji, o tome u Madridu uopšte ne žele da razgovaraju.