Prvo Donja Saksonija, onda Jamajka
2. oktobar 2017.
Još uvek se najverovatnijom mogućnošću smatra takozvana Jamajka koalicija Demohrišćana (CDU/CSU), Liberala (FDP) i Zelenih. Ozbiljnih razgovora o tome međutim neće biti dok ne prođu izbori za pokrajinski parlament Donje Saksonije koji se održavaju 15. oktobra. Federalni funkcioneri u Berlinu su obustavili sve aktivnosti koje bi mogle da nanesu štetu njihovim strankama u toj pokrajini. Trenutno je tamo na vlasti SPD, ali je taj ogranak Socijaldemokrata vrlo pragmatično orijentisan i po pravilu ima bolje rezultate nego u Bundestagu. Prema poslednjim anketama, SPD uživa naklonost 34 odsto građana Donje Saksonije.
Sa formiranjem savezne vlade Demohrišćani ne žure i zato što najpre žele da interno raščiste neke stvari. Jer, bavarski CSU se zalaže za oštrije mere kada je reč o imigrantskoj politici nego CDU; šef CSU Horst Zehofer je striktno za ograničavanje broja potražilaca azila na 200.000 godišnje, dok šefica CDU Angela Merkel to isto tako striktno odbija.
S druge strane, javlja se otpor i u samoj CDU. Tako je, na primer, premijer Saksonije Stanislav Tilih zatražio od svoje šefice Angele Merkel da pooštri politiku prema izbeglicama i između ostalog rekao da je njena politika dovela do velikog uspeha desničarske AfD.
Slično se izrazio i premijer Saksonije-Anhalta Rajner Hazelof, takođe političar CDU, koji je rekao da Nemačka ne može da beskonačno integriše izbeglice, te da bi Liberali i Zeleni u mogućoj Jamajka koaliciji morali da prihvate „integracionu granicu“.
Evo izvoda iz karakterističnih komentara o mogućim koalicijama koji su objavljenji u nemačkoj štampi.
Rajn-cajtung (Koblenc): „Kada bi se Demohrišćani i Zeleni zajedno sa FDP udružili u Jamajka koaliciju, mogli bi da daju Republici novi društveni temelj koji bi omogućio da nezadovoljstvo mnogih bude uvaženo. Ako bi budućoj koaliciji uspelo da donese zakon o imigraciji i ograniči broj potražilaca azila u Nemačkoj, to bi moglo doneti nov socijalni mir. To važi i za druga politička pitanja. Traži se ništa manje nego reformska agenda za jednu tešku deceniju (...) Agenda 2025. Traže se ne samo pragmatizam Angele Merkel i vizionarstvo jednog Vilija Branta, već i prodorna volja jednog Gerharda Šredera. Velika je opasnost da će se Jamajka pod tim očekivanjima slomiti.“
Frankenpost (Hof): „Stara arhitektura moći se raspala preko noći, a nove još nema na vidiku, iako svi polaze od toga da će biti formirana Jamajka-koalicija. Bliži se odlučujući novembar. Tek tada će Demohrišćani da ponovo srede svoje redove. Hoće li se zaista otkotrljati carske glave na federalnom nivou i u Bavarskoj? U ovom trenutku se ne vidi ko bi uspešno mogao da zameni Angelu Merkel i Horsta Zehofera. Jedno je sigurno: AfD se đavolski veseli tome što se drugi ne slažu među sobom. Zato se neko pod hitno mora složiti i formirati novu vladu da demokratija ne bi pretrpela štetu. Zeleni i FDP imaju tu prednost što mogu da nameću Demohrišćanima svoje uslove.“
Manhajmer morgen (Manhajm): „Mnogi obični članovi stranke Zelenih su zabrinuti da bi ta stranka za deo vlasti koji bi mogla da dobije bila u stanju da se odrekne i poslednjih ubeđenja koja još ima.“
Lauzicer rundšau (Kotbus): „Zaštita klime je bez sumnje jedna od najvažnijih tema za Zelene. Zato oni – da bi opravdali ulazak u vladu – moraju da imaju projekte vredne pažnje. Konkretan cilj je zapravo zadala Angela Merkel: Nemačka bi do 2020. morala da smanji emisiju štetnih gasova za 40 odsto u odnosu na stanje iz 1990. Ali, naša zemlja je vrlo daleko od toga. (...) Jamajka koalicija svakako ne bi bila čudesno rešenje, ali bi među lošim opcijama uvek bila bolja.“
General-ancajger (Bon): „Socijaldemokrate su slabe kao nikada... Zeleni su došli do pravilnog zaključka da moraju da se otvore i da su prošla njihova divlja levičarska vremena, tako da mogu da se priključe vladajućoj koaliciji.“
Bajeriše rundšau (Kulmbah): „Tema oko koje se Jamajka koalicija lomi jesu izbeglice. Umesto što se, iz straha od AfD, druge parlamentarne stranke sada glože oko izraza limit (za broj izbeglica) bolje bi im bilo da rade na nekom pragmatičnom i doslednom rešenju. Jedan zakon o imigraciji bi mogao da donese jasno razlikovanje doseljavanja od traženja azila i da pomogne da se odluči ko i po kojoj osnovi sme da dođe u Nemačku.“
priredio Saša Bojić