Prvi svetski rat: spomen obeležja

Umetnici Kete Kolvic bilo je potrebno 18 godina da završi spomenik nazvan „Ožalošćeni roditelji“. Oktobra 1914. njen sin kreže na front u Flandriju. Nije prošlo ni nedelju dana, stiže joj vest o njegovoj pogibiji. Imao je svega 18 godina. Njegov grob nalazi se u podnožju skulpture, na nemačkom vojnom groblju Vladslo, na kojem je sahranjeno 25.644 mladića.

Vrhovna komanda nemačke vojske pribegava propagandi i plasira neistinu o studentskom maršu protiv neprijatelja, nedaleko od linije frona. Nacisti su taj događaj zloupotrebili, jer su neiskusni studenti bili nedovoljno naoružane. U Langemarku se nalazi čuveno groblje palih dobrovoljaca.

Na sve strane u belgijskom gradu Ipr, nalaze se ostaci starog bunkera. Ovaj koji se može videti na fotografiji je poseban. "Hill 60" nalazi se par metara iznad ionako ravnog zemljišta. Ko god je imao kontrolu nad njim, mogao je sa visine na puca na neprijateljske položaje. Godinama su se ovde vodile žestoke borbe.

U Tajn Kotu je sahranjeno 11.956 vojnika Komonvelta - četiri nemačka. Sa unutrašnje strane spomen obeležja naziru se imena 34.957 njihovih drugova. Tela nikada nisu pronađena. Konstantna artiljerijska vatra i požari onemogućile su spasavanje. I danas ovde zemljoradnici pronalaze kosti. Onda kada se to i dogodi, obično pozivaju stručnjake koji tragaju za ostacima.

Pasendale bilo je mesto, koje danas više ne postoji. Godine 1917. su tu ratovali Britanci i Nemci. U tim borbama ispaljeno je četiri miliona granata. Bila je to jedna od najkrvavijih bitaka u Velikom ratu. Kompletan gradić je nestao. Danas se tu na otvorenom prostoru nalazi memorijalni centar.

U belgijskoj oblasti Ipr je po prvi put istoriji u borbama korišćen otrovan gas. Hlor bi veoma brzo zavladao određenim prostorom i počeo da guši sve. Od jula 1917. Nemci testiraju novo oružje nazvano "Iperite". Reč je o gasu koji je kod ljudi izazivao teške opekotine na koži.

Onaj ko želi da poseti ovo mesto, trebalo bi zapravo da uputi ka gradiću Zonebeke. Tako se danas zove ovo istorijsko mesto u Belgiji. Nakon teške bitke, koja je trajala 100 dana, od jula do novembra 1917. od pomenutog mesta nije ostalo ništa, sem gomile šuta.

Grad Ipr posebno privlači turiste iz Velike Britanije. Vlasnici radnji, hotela i restorana, svoju turističku ponudu su prilagodili Britancima. Jedan hotel nudi nesvakidašnji doživljaj. Noć u zakamfliranoj sobi sa kanisterima benzina, starinskim nameštajem i posteljinom. I restoran u kojem se doručkuje dočarava ratni ambijent.

Godine 1928. u Ipr dolazi nemački pisac Štefan Cvajg. O tadašnjoj, novoizgrađenoj Menen kapiji, on je zapisao: Toliko je imena mrtvih da pismo prerasta u ornament. Na zidovima je ispisano 55.000 imena poginulih i nestalih vojnika Komonvelta, koji nemaju svoje grobno mesto.

Imena na zidu Menen-kapije izgravirana su i raposređena po pukovima. Duge liste mrtvih sinova, uključujući i one iz Afrike, Indije, Pakistana, Novog Zelanda, Australije i Kanade. Da li su uopšte znate za šta se zapravo bore u dalekoj Evropi?

Po završetku izgradnje Menen-kapije, svake večeri u 20 časova, organizovan je "poslednji oproštaj". Prvobitno je ova ceremonija bila namenjena isključivo palim britanskim vojnicima, ali se to u međuvremenu promenilo. Na taj način je Menen-kapija postala zajendičko mesto sećanja na poginule svih nacionalnosti.