Prva TV-debata uoči izbora u SAD: „Katastrofa za Bajdena“

Bila je to prva debata između sadašnjeg i bivšeg predsednika SAD. I bila je luda. Demokratski predsednik Džo Bajden i republikanski predsednički kandidat Donald Tramp sastali su se u Atlanti u četvrtak uveče po lokalnom vremenu, više od četiri meseca uoči predsedničkih izbora 2024. godine – i razgovarali o imigraciji, ekonomiji i čitavom nizu drugih pitanja.

Jedan od glavnih zaključaka: Demokrate su u nevolji. Od samog početka, Bajdenov glas je zvučao slabašno, što su neki izvori iz njegovog izbornog tima pripisali prehladi. Nije velika stvar, normalno, ali je osamdesetjednogodišnji Bajden, čija je starost bila glavna tačka sporenja tokom cele kampanje, izgledao izuzetno slabo.

„Ja bih otkrio činjenicu da je imao kašalj“, rekao je za DW Džej Majs Kolmen, izborni analitičar Centra za politiku Univerziteta Virdžinije. „Da je (Bajdenov tim) to otkrio pre debate, možda bi to bilo uklopljeno u očekivanja nekih ljudi, pa bi ga procenili kao malo ljubaznijeg ili lakšeg.“

Bajden nije mogao da dokaže da je „sposoban za funkciju“

Kritike Bajdenovog nastupa nakon debate nisu bile dobre, i to ne samo zbog njegove promuklosti. Publici nije bio potreban Tramp da ističe, kao što je povremeno činio, da mnoge od Bajdenovih zbrkanih rečenica nemaju nikakvog smisla.

Za glasače koji su čvrsto usidreni u demokratskom taboru i „nikad ne bi glasali za Trampa“, ovakva TV-debata verovatno neće napraviti veliku razliku. Ali za one koji se još nisu odlučili, debate su prilika da čuju šta misle oba kandidata o ključnim pitanjima ― i vide kako se ponašaju. Uoči debate, dva glavna pitanja bila su da li će Bajden biti dovoljno agilan da ukloni svaku zabrinutost u vezi sa svojim godinama i da li će Tramp moći da se ponaša predsednički.

Bajden definitivno nije ispunio svoj cilj, kažu stručnjaci.

„Ovde nema šta da se ulepšava: ova debata je bila katastrofa za Džoa Bajdena“, smatra Ines Pol, šefica dopisništva Dojče vela u Vašingtonu. „Glavni cilj za Bajdena večeras je bio da demonstrira da je sposoban za funkciju, ali nije uspeo.“

Dejvid Akselrod, viši savetnik predsednika Baraka Obame do 2011, rekao je za CNN da Bajden nije uspeo da ostavi energičan utisak, čak je ponekad delovao pomalo dezorijentisano. A Kolmen je rekao da je Tramp sa 78 godina samo nekoliko godina mlađi od Bajdena, ali izgleda da je deceniju mlađi od sadašnjeg predsednika.

Tramp odbija da odgovori na pitanja

Bivši predsednik je bolje prošao u postizanju svog cilja, nastupajući predsednički. Za razliku od svoje prve debate protiv Bajdena 2020. on nije stalno prekidao svog protivnika – verovatno je pomoglo to što mu je mikrofon bio isključen kada nije bio njegov red da govori. Ali, najmanje predsednički se te noći ponašao Bajden, a ne Tramp, i to onda kada je ismevao telesnu težinu republikanskog kandidata.

Tramp je nekoliko puta ignorisao zahteve voditelja. Umesto da odgovori na pitanja o brizi o deci ili svojim godinama, Tramp se stalno vraćao svojoj omiljenoj temi: da bi ilegalni imigranti koji su uspeli da dođu u SAD zbog Bajdenove politike mogli da unište zemlju.

„On smatra da je pridržavanje teme koju određuje pitanje u osnovi neobavezno“, kaže Kolmen. „Generalno gledano, voditelji mu se nisu previse suprotstavljali.“

Tramp je takođe više puta otvoreno lagao tokom debate. Tvrdio je, na primer, da je za vreme njegovog predsedavanja američka granica bila najbezbednija „u istoriji naše zemlje“. Međutim, neregularna migracija u SAD bila je veća tokom Trampovog mandata nego tokom oba mandata Baraka Obame, pokazuju podaci analitičara sa Pojnterovog instituta koji su proveravali činjenice.

Tramp: oklevanje oko prihvatanja izbornih rezultata

U jednom od ključnih momenata debate, Tramp je takođe odbio da kaže da li će prihvatiti rezultate predstojećih izbora, bez obzira ko pobedi.

Pitanjem se naravno podsetilo na ono što se dogodilo posle prošlih izbora. Tramp je 2020. odbio da prihvati da je izgubio i tvrdio je da su demokrate manipulisale rezultatima. Ostao je pri svom narativu o ukradenim izborima čak i nakon što su glasovi ponovo brojani na više mesta i nakon što su njegove tvrdnje demantovane sudskim odlukama. Taj stav je imao važnu ulogu u ohrabrivanju Trampovih desničarskih pristalica da 6. januara 2021. upadnu u Kapitol, u pokušaju da spreče demokratski prenos vlasti.

Nakon što je dva puta odbio da se izjasni, Tramp je konačno rekao da bi prihvatio rezultate izbora 2024. ako bi to bili „pošteni, legalni i dobri izbori“, ne precizirajući šta to znači.

Demokrate „u panici“

Bajden u svom generalno smušenom nastupu nije mogao da poentira ni u oblastima koje bi za njega i demokrate trebalo da budu domaći teren. Recimo, to bi bio atak na Trampa zbog njegovih protivzakonitih uverenja ili predstavljanje sebe kao velikog zaštitnika prava žena da odlučuju o tome da li će da rode. Bajdenovo obećanje da će ponovo uspostaviti nacionalno ustavno pravo na abortus, koje je Vrhovni sud ukinuo 2022. glasovima trojice konzervativnih sudija koje je imenovao Tramp, nije zaista ostavilo jak utisak zbog njegovog slabog nastupa.

Odmah po okončanju debate bilo je reči o tome da li bi demokrate ipak mogle da predlože drugog kandidata za predsednika uoči Nacionalne konvencije Demokratske stranke u avgustu ili na njoj. Novinari CNN-a rekli su da su čuli da su demokratski političari „zabrinuti“ zbog Bajdena kao kandidata, ne navodeći, naravno, imena.

Ines Pol, koja je za DW pratila i izbore 2020, smatra da je Bajdenov slab učinak na debati „izazvao diskusije o tome kako Demokratska stranka može da spreči Bajdena da se ponovo kandiduje“. Jedan od načina da se to uradi bilo bi otvaranje mogućnosti da delegati na nacionalnoj konvenciji Demokratske stranke izaberu drugog kandidata. To bi bilo krajnje neobično, ako se osvrnemo na poslednjih nekoliko decenija američke politike.

Ali, ovo nisu uobičajena vremena, kaže Pol: „Demokrate su u panici.“

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku