Provera činjenica: kako se procenjuje broj demonstranata?

Koliko je ljudi zapravo protestovalo protiv krajnje desnog ekstremizma širom Nemačke u poslednjih nekoliko dana? Procene se kreću od stotina hiljada do 1,4 miliona, u zavisnosti od toga gde tražite podatke ili koga pitate.

Broj demonstranata takođe se u velikoj meri razlikovao u pojedinim gradovima: u Berlinu su organizatori naveli da je bilo 350.000 ljudi, dok je policija procenila na više od 100.000. U Minhenu su vlasti saopštile da je na demonstracijama bilo 100.000 ljudi, dok su organizatori rekli ih da je bilo oko 250 000.

Ta odstupanja podstakla su pitanja o tačnosti procena, posebno među korisnicima društvenih mreža, ali i političarima krajnje desnice.

A tokom pojačanih tenzija u Nemačkoj, te procene su postale više od pukih brojeva. One su korišćene kao deo političke poruke za promovisanje ili diskreditaciju značaja tih protesta.

Zašto su ti brojevi postali tako kontroverzni?

Ekstremno desničarski političari i komentatori iskoristili su te razlike kako bi delegitimisali proteste, posebno one u severnom nemačkom gradu Hamburgu, koje su bile i prekinute zbog prevelikog broja okupljenih.

Lokalna policija saopštila je da je na početku demonstracija bilo oko 30.000 ljudi, dok je novinska agencija AFP kasnije izvestila o oko 50.000. Organizatori su govorili da se okupilo do 80.000- demonstranata. Političari krajnje desnice brzo su uočili te razlike u procenama, pa su sugerisali da je reč o manipulaciji.

Georg Pazderski, član ekstremno desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), citirao je različite izveštaje o protestima s procenama učesnika koje su se kretale od 30.000 do 130.000. Pazderski je rekao da se „falsifikuju brojevi i fotografije“ i ocenio da je reč o „insceniranju protiv desnice“.

Pazderski nije bio jedini ekstremno desničarski političar koji je komentarisao broj demonstranata. Tim DW za proveru činjenica zato je analizirao i opovrgao slične tvrdnje koje su se pojavile.

Zašto se, dakle, brojevi toliko razlikuju?

Brojevi koje policija i organizatori nude kada je reč o broju demonstranata često se razlikuju, iako ne uvek u tolikoj meri. Demonstracije protiv krajnje desnice u tom smislu nisu bile izuzetak.

Na primer, portparol berlinske policije Martin Halveg rekao je za list „Tagesšpigel“ da su rasprave o tim razlikama „gotovo svakodnevna pojava“ u glavnom gradu Nemačke.

U ovom posebnom političkom i društvenom kontekstu, problem je međutim postao očigledniji delimično i zbog velikog broja protesta širom zemlje. U samo nekoliko dana, demonstracije su organizovane na više od 100 lokacija širom Nemačke, s punim trgovima i ulicama u većim gradovima i mnoštvom ljudi koji su dolazili i odlazili.

Zbog toga je vlastima i organizatorima posebno teško da utvrde koliko se tačno ljudi pojavilo. Zapravo, stručnjaci naglašavaju da te brojke nisu ništa više od osnovnih procena ili grubih proračuna, baziranih na različitim metodama.

Takođe, neki posebni interesi mogu da igraju ulogu pri određivanju broja demonstranata. Iako su organizatori skloniji da budu optimističniji u pogledu posećenosti, policijske procene često su opreznije, ponekad čak i „potcenjujuće“ kada je u pitanju broj učesnika. Te razlike na kraju i igraju ulogu u tome koliko će protest da bude uspešan.

Studije – poput jedne koju je uradila Fondacije Konrad Adenauer – pokazale su da je „za organizatore političkih protesta komparativna kvantifikacija uvek oblik kontrole uspeha“.

Kako se računa broj demonstranata?

Jedna od metoda, kada je reč o velikim demonstracijama, jeste analiza fotografija iz vazduha, odnosno snimljenih iz helikoptera ili dronova.

Moguće je izračunati prosečan broj ljudi po kvadratnom metru, a taj broj se zatim preračunava u odnosu na ukupnu površinu. Softverski programi takođe mogu da se koriste za proveru video-zapisa.

Drugi način je manuelno prebrojavanje ljudi. U Berlinu je organizacija „Fridays for Future“, koja je pomogla u organizaciji demonstracija proteklog vikenda, postavila ljude na određene lokacije kako bi izračunali broj učesnika, piše list „Tagesšpigel“. Nakon toga su koristili karte kako bi došli do ukupne brojke.

Ali, kako ističe portparolka tog pokreta Samira Gandur, ljudima „nije bilo ni početka ni kraja“, a oni su bili i preusmeravani u sporedne ulice.

To potvrđuje koliki izazov predstavljaju procene o posećenosti nekog protesta i koliko pažnje bi trebalo posvetiti pitanju: kada, gde i kako uraditi procene.

Brojke su verovatno drugačije kada se broji na početku demonstracija ili na polovini događaja, onda kada se skupi više ljudi. One će takođe da variraju ako je fokus na centralnoj lokaciji demonstracija ili ako ima i drugih okupljanja u koje su uključeni ljudi sa strane.

Ne postoji jedinstveni način suočavanja sa izazovom procene konkretnih brojeva učesnika, ali stručnjaci upozoravaju da je ključno razumeti da je to neprecizna aktivnost.

Štefan Pope, stručnjak sa Univerziteta u Lajpcigu, preporučuje da se ne koriste egzaktni brojevi, već da se umesto njih navodi raspon. On je za televiziju Bajerišer Rundfunk rekao je da bi to bilo „iskrenije“ i „važnije za politički diskurs“.

U Nemačkoj je trenutno u pripremi više protesta protiv krajnje desnog ekstremizma, tako da će rasprava o tome kako i kada brojati učesnike verovatno da se nastavi.

Ovaj članak je originalno objavljen na engleskom jeziku.