Protesti u Keniji: Generacija Z izlazi na ulice

Predloženi finansijski zakon izazvao je masovne proteste na ulicama Najrobija i širom drugih gradova u Keniji.

Protesti u Najrobiju su 25. juna dobili nasilan karakter, a grupe za zaštitu ljudskih prava optužile su policajce da su pucali na demonstrante. Novinari na licu mesta izvestili su da su videli najmanje tri tela nakon pucnjave.

Ljuti zbog predloženih povećanja poreza u vezi sa krizom izazvanom rastom troškova života, koja je tinjala godinama, demonstranti su upali u obližnji skupštinski kompleks koji je tada zapaljen.

Generacija Z izlazi na ulice

Hrabri mladi demonstranti iz Generacije Z – izraz se generalno koristi za ljude rođene kasnih devedesetih ranih dvehiljaditih – izrazili su svoj bes zbog toga što vlada u Keniji svoje probleme prebacuje na građane.

„Mi već plaćamo poreze, a oni sa tim parama ne rade mnogo – kradu. Pa kako da im još verujemo“, kaže Makena Kahuha, glumica i kreatorka sadržaja za društvene mreže.

I Pamela Muriuki učestvuje na protestima. Takođe je razočarana: „Oni daju prednost lojalnosti vladi, a ne biračima koji su za njih glasali“, kaže ona.

Za razliku od prethodnih protesta koje su predvodili članovi opozicione stranke, demonstracije su pokrenuli mladi građani koji su skandirali antivladine slogane i nosili transparente protiv novog zakona.

Vlada popušta pod pritiskom

Ove demonstracije razlikuju se od drugih masovnih protesta koji su ranije viđeni u Keniji. Ovoga puta mladi demonstranti svojim pametnim telefonima snimaju sukobe sa policajcima i objavljuju ih na internetu. Protesti su dobili zamah na društvenim mrežama pod heštegom #OccupiParliament.

Protesti su bili veliki uspeh. Vlada je najavila da će ukinuti mnoge najspornije odredbe zakona, uključujući poreze na kupovinu hleba i posedovanje automobila.

„Nacrt zakona je izmenjen, ukida se predloženi namet od 16 odsto na hleb, prevoz šećera, finansijske usluge, devizne transakcije, kao i porez na motorna vozila od 2,5 odsto“, navodi se u saopštenju Predsedništva. Pored toga, neće biti povećanja naknada za mobilni transfer novca, navodi se u saopštenju.

Vlada koja ima finansijske probleme ranije je pravdala povećanje poreza nužnošću smanjivanja oslanjanje na spoljno zaduživanje. Predviđeno je da se povećanjem poreza prikupi oko 2,7 milijardi dolara, što je 1,9 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje.

Od pandemije kovida zemlja se suočava sa krizom rasta troškova života. Kritičari su upozorili da će se situacija pod novim nametima samo pogoršati. Međunarodni monetarni fond je pozvao vladu da poveća prihode u svom budžetu za 2024./2025. kako bi smanjila zaduživanje.

Više odgovornosti

Prema rečima Vanjiru Gikonjo, nacionalne koordinatorke Instituta za društvenu odgovornost, inicijative civilnog društva koja radi na dobrom upravljanju, demonstracije su bile uglavnom mirne i za razliku od protesta u prošlosti, mladi su se mobilisali bez pomoći političara.

„Bilo je veoma kreativnih glasova. Nažalost, policija je upotrebila silu protiv mladih ljudi koji su demonstrirali protiv najvažnijeg zakona za svakog građanina, jer se tiče poreza“.

Gikonjo je govorila o značaju takvih mirnih protesta. „To nas je naučilo da se nasilni protesti zaista podstiču u političkoj areni“, naglasila je ona. „Ali, nasilje u prošlosti bilo je deo strategije mobilizacije, a u osnovi toga je kultura političke mobilizacije i nasilja koja je temelj politike.“

Zaha Indimuli, izvršna direktorka organizacije Amali, koja podržava jačanje mladih i promovisanje nacionalnog razvoja, rekla je da vlada mora da snosi odgovornost ako upotrebi silu protiv mirnih demonstranata. „Zašto biste bacali suzavac na ljude koji vam daju povratne informacije? To je mediokritetno i takođe pokazuje dosta nezrelosti unutar vlade“, rekla je ona za DW.

„Trebalo bi da sednu sa ljudima koji su ih tamo i postavili i da reše probleme kod kuće, a ne da putuju svetom“, rekla je ona, misleći na predsednika Vilijama Ruta.

Pogrešan ekonomski put

Ruto pokušava da se pozicionira u regionu, pa čak i globalno, rekla je Gikonjo. Dakle, ovakvi masovni protesti ne doprinose njegovom imidžu. Gikonjo, kao i drugi, ukazuje na istoriju finansijske krize, odnosno „veoma neodgovorno zaduživanje koje su već radile prethodne vlade“, koje je nastavljeno pod vođstvom predsednika Ruta.

Kada je Ruto došao na vlast 2022. godine, njegova administracija je ulagala u mnoge projekte koji nisu bili isplativi, rekla je ona za DW. „Kenijska ekonomija takođe ima strukturne probleme, visoke troškove električne energije, takođe visoke troškove poslovanja zbog korupcije”.

Ekonomija Kenije je neefikasna, a aktuelna administracija se nije bavila pitanjima duga, ističe Gikonjo. „Zemlja je na pogrešnom ekonomskom putu“.

Nedavno je Rutova vlada obećala da će smanjiti poreze, a onda je uradila upravo suprotno bez konsultacija sa građanima. Taj potez je doveo do velike frustracije u zemlji, gde se mnogi ljudi već bore da sastave kraj s krajem.

Znaci promena

Nedavni protesti su pokazali da su mladi u Keniji spremni i voljni da se pojave na društvenim mrežama i javno iznesu svoje zahteve. Vlada već dugo strahuje da bi se društveni mediji mogli koristiti za promovisanje razdora i zalagala se za to da regulatori pojačaju nadzor.

Gikonjo je puna vere u budućnost: „Ova revolucija mladih je početak promene. Ovi mladi ljudi su pokazali starijim generacijama kako se to radi.“

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku