Protesti protiv gej brakova prerasli u nemire

Kod Trijufmfalne kapije u Parizu demonstranti su se sukobili sa policijom, koja je upotrebila suzavac i pendreke. Prema podacima organizatora, više od 1,4 miliona ljudi u nedelju je izašlo na ulice Pariza. Policija govori o 300.000 demonstranata. “Ne diraj mi poreklo” ili “Mi želimo posao, a ne homoseksualne brakove”, poruke su koje su mogle da se vide na transparentima demonstranata. Ogorčeni demonstranti su uzvikivali i “Oland, ostavka” i pevali francusku himnu.

Protest je organizovan da bi se istaklo neslaganje sa nacrtom zakona koji predviđa legalizaciju istospolnih brakova. Učesnike demonstracija činili su aktivisti konzervativci, deca, penzioneri, sveštenici, a mnogi prisutni pristigli su iz francuskih provincija, preneli su mediji.

Lakše povređeno 30 policajaca

Povorka demonstranata se kretala od bankovske četvrti La Defens ka Trijumfalnoj kapiji, pred kojom je došlo do sukoba sa policijom, u trenutku kada je oko stotinjak mladih demonstranata, sklonih nasilju, pokušalo da probije policijski kordon i barikade kojima je ograničavana maršuta kolone. Policija je upotrebila suzavac i pendreke, ali pod sve većim naletom demonstranata nije uspela da održi barikade. Francuski ministar unutrašnjih poslova Manuel Vals optužio je ekstremne desničare za izazivanje nereda u Parizu. Prema njegovim rečima, oko 30 policajaca je lakše povređeno.

Tema koja deli naciju

Šef konzervativne Unije za narodni pokret (UMP) Žan Fransoa Kope, optužio je predsednika Fransoa Olanda da je lično odgovoran što su „Familije sa svojom decom“ napadnute. Legalizacija istopolnih brakova, kao i pravo na usvajanje dece, deo su Olandovih predizbornih obećanja. Francusko društvo je podeljeno po tom pitanju. Proteklih sedmica stotine hiljade ljudi je izlazilo na ulice, dižići glas za i protiv istopolnih brakova.

Nacrt zakona usvojila je još sredinom januara francuska Narodna skupština. O nacrtu zakona će od 4. aprila raspravljati i Senat. U oba doma francuskog parlamenta socijalisti predsednika Olanda imaju većinu. Nacrtu se najoštrije protive Katolička crkva i konzervativna opozicija.

Ankete pokazuju da većina Francuza podržava istopolne brakove, dok za usvajanje dece, homoseksualnim parovima još uvek nedostaje većina. Inače, prva zemlja koja je legalizovala istopolne brakove bila je Holandija, 2001. godine. Do 2009. godine holandskim stopama su krenule i Belgija, Španija i Švedska. Nedavno je i britanski parlament izglasao uvođenje istopolnih brakova. U Nemačkoj, pravo na brak, homoseksualni parovi imaju od 2001. godine.

Autor: Boris Rabrenović (ard, dpa)
Odg. urednik: Jakov Leon