Proračunato neslaganje

„Nije iznenađenje to što razgovor između Aletrnative za Nemačku i Centralnog saveta muslimana nije uspeo“, piše Miteldojče cajtung. „Interesantno je zbog čega se to desilo: Frauke Petri, šefica AfD, odbacila je zahtev da povuče stav o zabrani minareta u Nemačkoj. Centralni savet muslimana od AfD nije tražio ništa drugo nego da se odrekne te svoje protivustavne pozicije, a stranka na to nije mogla da reaguje drugačije. Članovi AfD navodno se kunu u patriotizam, u koji očigledno ne spada i ustavni patriotizam.“

Tiringer algemajne: „Šta je Centralni savet muslimana očekivao od sastanka? Da AfD povuče odluke u vezi sa islamom koje su donete na kongresu stranke? Ne bi se reklo. Jer, stranka je do sada bila veoma uspešna u tome da od straha i mržnje stvara svoj politički kapital. Prihvatanje sastanka sa predstavnicima muslimana, da bi ga onda bučno prekinula – to se odlično uklapa u računicu AfD.“

Šveriner folkscajtung: „Demokratska politika je borba za ravnotežu sukobljenih interesa. Ovo uključuje i simboliku koja retko doprinosi rešavanju problema, ali veoma upečatljivo fokusira maksimalne zahteve. Gledano tako, sastanak AfD i Saveta muslimana zaista je bio farsa – koja je ostvarila svoj cilj. Barem za AfD. […] Pitanje, kakav je odnos 'muslimana' prema Osnovnom zakonu, je legitimno. Međutim, ono je takođe paušalno kao i tvrdnja da je AfD praktično renesansa duha Trećeg rajha.“

Merkiše odercajtnung: „Bilo je jasno da AfD i Centralni savet muslimana jedni drugima nemaju mnogo toga da kažu. A sigurno nije teško bilo pomisliti da je njihov sastanak u ponedeljak (23.5.) bio insceniran kao provokacija. Centralni savet muslimana to nije shvatio, uhvatio se na mamac Frauke Petri. Tražiti od nje da promeni program stranke pružilo je šefici AfD šansu da se pokaže kao demokratska političarka koja odbija takvu vrstu mešanja. Lako je shvatiti šta stoji iza toga: Pogledajte, muslimani se ne drže čak ni osnovnih pravila pravne države i žele da revidiraju demokratski donete odluke. To je poruka koja bi trebalo da ostane u svesti javnosti – a ne namera AfD, da žigoše islam i na taj način četiri miliona muslimana u Nemačkoj. To je podmukla zamka.“

Zidojče cajtung zaključuje: „Lepota propalog sastanka ogleda se u tome što su sada obe strane još više uverene u svoj pogled na svet i što su se razišle imajući utisak da su jedno drugom sve rekli u lice. Ajman Maziek iz Centralnog saveta muslimana može da kaže da je pokušao da razgovara, ali da se sa AfD ne može razgovarati. Frauke Petri može da se raduje što je umešno prekinula razgovor – sa njima ne može da se razgovara. Savet muslimana pokušao je da uspostavi minimalni konsenzus, naravno po svojim uslovima i u svoju korist, ali sa politički konvencionalnim metodama: prvo se vodi verbalni okršaj, zatim se nađe tlo na kome obe strane mogu da stoje – nesigurno, ali zajedno. AfD nije zainteresovana za konsenzus, već za proračunato neslaganje. Oni koji uživaju u insceniranim sukobima, mogu se nadati velikoj zabavi u izbornoj 2017. godini.“