U istočnoj kineskoj provinciji Anhuej tokom vikenda je registrovano hiljadu slučajeva zaraze koronom. Ta provincija se nalazi na oko pet sati vožnje zapadno od Šangaja.
Ko iz lučke metropole kolima želi da stigne do Anhueja, proći će kroz provinciju Đangsu. I tamo se broj zaraženih polako, ali sigurno povećava. Vlasti su uznemirene. U subotu su uvele karantin za 760.000 ljudi.
Nakon što su novi slučajevi otkriveni, u gradu Jiu, južno od Šangaja, koji je najveći kineski izvoznik božićnih i novogodišnjih ukrasa, iz predostrožnosti su otkazani letovi za Peking.
Mnogi Evropljani jedva da su čuli za Anhuej, Đangsu i Jiu. A ti gradovi su od vitalnog značaja za svetsku trgovinu: više od 35 odsto solarnih panela koji se koriste širom sveta proizvode se u Đangsuu. Tamo se prave i važne komponente za čipove i solarne ćelije.
Taj region, delta reke Jangce, je srce kineske ekonomije, koja samo što je počela da se oporavlja od muka sa koronom. Od ljudi se pre svega tražilo da slede Si Đinpingovu strategiju „nula kovida“.
Kineski vođa nedavno je potvrdio da namerava da ostane pri toj politici, koja ni unutar Komunističke partije nije opšte prihvaćena. Ona podrazumeva zatvaranje čitavih stambenih blokova, ulica i delova grada, u zavisnosti od broja novozaraženih. Stanovnici moraju svakodnevno da se testiraju, zaraženi se odvajaju od porodica.
Si Đinping ne odustaje od mera, s obzirom da u Kini nema efikasne vakcine protiv korone. Komunističko vođstvo odbija da kupi efikasne vakcine u inostranstvu, jer je to isto vođstvo pokrenulo i glasine da su Amerikanci doneli pandemiju u Kinu.
Ukoliko bi se sada kupile američke vakcine, to bi za Sija u velikoj meri značilo gubitak obraza. Vakcina Bajontek/Fajzer je u Kini zvanično još uvek u fazi ispitivanja. Krajem juna časopis Nature je objavio članak prema kojem bi jedna mRNK vakcina uskoro mogla da bude odobrena u Narodnoj Republici. Ukoliko bi se to desilo, zemlja iscrpljena strategijom „nula kovida“, mogla bi da predahne.
Krajnje vreme bi bilo, jer postoji još jedan važan razlog: prema navodima nemačkog magazina Špigel, samo u Šangaju je u junu proizvedeno 68.500 tona medicinskog otpada, zbog svakodnevnog testiranja stotina hiljada ljudi.
Sve to nisu dobre vesti za vlastodršca Sija. Nezaposlenost mladih dugo nije bila tako visoka – 18,4 odsto. Svetska banka je zbog pandemije snizila prognozu rasta na 4,4 odsto.
Na jesen će biti održan 20. partijski kongres, na kojem Si želi da bude proglašen za apsolutnog vladara. Od pustošenja koje je Mao izazvao u Kini, predsednicima je bilo dozvoljeno da ostaju na funkcijama samo dva mandata, najviše deset godina.
Si to želi da promeni, kako bi totalitarno vodio Kinu, ako je moguće do svoje smrti. Na kongresu će se Si pre svega osvrnuti na potrebu nastavka suočavanja sa pandemijom. Ali niko ne očekuje revoluciju, bez obzira na sve veće nezadovoljstvo u zemlji, koju kritičari na internetu zbog Sijevog političkog stila i jednoumlja nazivaju „Zapadna Koreja“.
Međutim, moglo bi da se desi da na neku drugu funkciju, recimo premijersku, bude izabran neko ko nije nužno blizak Siju. To bi stanovništvu i svetu trebalo da signalizira da ne igraju baš svi u Kini po Sijevim pravilima. Ali ima još dosta do jeseni. Ukoliko zbog Kine ponovo budu uzdrmani globalni lanci snabdevanja, to bi moglo da ima uticaja na ceo svet.
U zemlji iz koje je pandemija krenula, politička nomenklatura sada mora da se suoči sa odgovornošću, koja se tiče dobrobiti domaćeg stanovništva i trgovinskih partnera širom sveta i da konačno uveze vakcine iz slobodnog sveta.
*Aleksandar Gerlah živi u Njujorku, član je Karnegijevog saveta za etiku u međunarodnim odnosima (Carnegie Council for Ethics in International Affairs) i pridruženi član Instituta za religiju i međunarodne studije na univerzitetu Kembridž. Doktorirao je u oblastima lingvistike i teologije. Predavao je na Harvardu, kao i na univerzitetima na Tajvanu i u Hongkongu. Povremeno piše autorske tekstove za DW.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.