„Više nego sumnjiva slika“ rada Službe za zaštitu ustava
31. oktobar 2022.Prvo 120, a zatim najmanje 30 godina, odnosno do 2044. - toliko je nemačka pokrajina Hesen htela da u tajnosti ostane izveštaj Službe za zaštitu ustava o grupi „Nacionalsocijalističko podzemlje“ (NSU). Međutim, platforma „Pitajte državu“ (FragDenStadt) i TV-emisija „Magazin Rojal“ (Magazin Royale) drugog programa javnog servisa ZDF, sada su objavili te poverljive dosijee.
„Smatramo da javnost ima pravo da zna šta se tačno nalazi u tim dokumentima koji su prvobitno trebali da ostanu tajna više od jednog veka“, navodi se na internet-stranici napravljenoj posebno za tu akciju. Kako na Tviteru napominje autor emisije „Rojal“ Jan Bemerman, da bi se zaštitili izvori, svi fajlovi su prekucani sa originala kako u njima ne bi bilo nikakvih digitalnih tragova.
Porazna ocena istraživača
Pokrajinska Služba za zaštitu ustava Hesena navela je da proverava dokumenta koja su objavljena na internetu – naročito po pitanju „ličnih podataka koji sadrže i utiču na interese države“.
S druge strane, istraživači koji su objavili dokumenta ocenjuju da ti fajlovi otkrivaju „više nego sumnjivu sliku“ rada hesenske službe za zaštitu ustava, posebno tokom 1990-ih.
„Služba je u to vreme prikupljala veliku količinu podataka, ali nije imala ni pregled tog svog inventara, niti su iz prikupljenih informacija uvek sledile i posledice.“
Prema istraživačima, više od 500 dosijea iz oblasti desnog ekstremizma jednostavno je nestalo.
Da podsetimo, članovi terorističke grupe NSU godinama su ubijali ljude, širom Nemačke, a da nisu bili otkriveni. Njihove žrtve bilo je devet trgovaca turskog i grčkog porekla, kao i jedna policajka. Jedno od ubistava dogodilo se 2006. u Kaselu, gradu na severu Hesena.
Pored toga, desničarski teroristi izveli su i dva bombaška napada u kojima je povređeno na desetine ljudi, kao i brojne pljačke banaka. Dvojica terorista Uve Mundlos i Uve Benhard ubili su se 2011. kako bi izbegli hapšenje. Jedina preživela iz NSU-trojke, Beate Čepe, osuđena je na doživotni zatvor kao saučesnik.
Bemerman: „Još veći problem nego što smo mislili“
Prema proceni stranke Levice, objavljeni fajlovi očigledno odgovaraju originalu. „Čini se da su transkribovani u potpunosti, da je sadržaj isti“, izjavio je agenciji dpa poslanik Levice u hesenskom parlamentu Torsten Felstehauzen. Pokrajinski poslanici koji su članovi Istražnog odbora tog parlamenta imali su, naime, pristup originalnim dosijeima.
Poslanička grupa Levica ujedno pozdravlja objavljivanje tih dokumenata. „Javnost konačno može da stekne sopstvenu sliku o tome kako se takozvana zaštita ustava godinama odnosila prema desničarskom teroru“, rekao je Felstehauzen.
S druge strane, šef poslaničke grupe CDU u parlamentu Hesena, Holger Belino, smatra da je to „prekoračenje“ slobode medija: „Ne može se isključiti mogućnost da ekstremisti iz toga mogu da izvuku zaključke o metodama rada i doušnicima organa bezbednosti“. To bi, dodaje, moglo da „ugrozi ljudske živote i dugoročno oteža rad službi bezbednosti“.
Reagujući na optužbe CDU, autor emisije „Magazin Rojal“ Bemerman na Tviteru je objavio da, ako objavljivanje dosijea ima takve posledice, onda „imamo još veći problem sa zaštitom ustava nego što smo mislili“.
„Magazin Rojal“ je, inače, nedavno objavio i podatke o vezama šefa Kancelarije za bezbednost u informacionoj tehnologiji Arnea Šenboma s ruskim tajnim službama, zbog čega je on otpušten.
MUP se brani
Spor oko objavljivanja ili neobjavljivanja izveštaja o dosijeima službe za zaštitu ustavnog poretka u vezi s desničarskim terorizmom grupe NSU vodi se već godinama. Ministar unutrašnjih poslova Hesena Peter Bojt je tako u maju 2021. branio odluku da se dosijei ne objave:
„Naši organi bezbednosti ne mogu svima da otkrivaju svoje metode rada. U suprotnom bi i neprijatelji ustava mogli da iskoriste te informacije kako bi se borili protiv naših zajedničkih vrednosti ili ciljano ugrozili ljude“, rekao je tada ministar Bojt obraćajući se kontrolnom odboru pokrajinskog parlamenta Hesena.
Istovremeno, desetine hiljada ljudi potpisalo je peticiju za objavljivanje dosijea. Oni su se nadali da će tako doći do novih podataka u ubistvima koja je izvršila teroristička grupa NSU, a eventualno i o ubistvu gradonačelnika Kasela Valtera Libkea.Njega je 1. juna 2019. ubio desničarski ekstremista Štefan Ernst i za to je kasnije osuđen na doživotni zatvor.
idj (dpa/tagesschau)
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.