Prizori siromaštva u Nemačkoj

Blok solitera Gronska dina građen je kao ponos Bremena. No pogled na stari grad odavde je tmuran. Od 2.000 stanovnika 90 odsto ima strano poreklo, kriminal i kavge porodičnih klanova su svakodnevica. Bremen je nemačka pokrajina sa najvećim rizikom od siromaštva – ugrožen je svaki peti stanovnik. U Nemačkoj se kao siromašan vodi svako ko na raspolaganju ima manje od 60 odsto prosečnog prihoda.

U Bremenu rade tri narodne kuhinje koje koriste stotine ljudi: porodice, penzioneri, migranti i izbeglice. Ovde se deli ono što prethodno doniraju supermarketi, pekare ili drogerije. „Ovde nema tenzija. Doživljavamo atmosferu tolerancije i zahvalnosti“, kaže nam Hanelore Fogel, organizatorka jedne od narodnih kuhinja.

Grad Hale dvadesetak kilometra od Lajpciga je u vreme DDR bio atraktivno mesto za život. U međuvremenu panoramom dominiraju propale fasade i prazne zgrade stambenih blokova. Iste muke pogađaju većinu mesta na istoku zemlje premda je u Haleu stopa nezaposlenosti u granicama i iznosi 8,9 odsto (nemački prosek je 5,6 odsto).

„Čak 80 odsto mušterija su stranci, mnogi izbeglice“, kaže nam prodavačica u socijalnom supermarketu u Haleu gde se jevtino nude namirnice, odeća i pokućstvo. Supermarket prodaje doniranu robu, a od prihoda plaća kiriju i račune. „Nemci izbegavaju da dolaze ovde, verovatno zbog stida“, dodaje prodavačica.

Siromaštvom je pogođeno oko dva miliona dece u Nemačkoj, a svako sedmo zavisi od socijalne pomoći. U Nojštatu, četvrti Halea, svaka treća porodica sa decom dobija socijalnu pomoć. Ono što bi trebalo da se podrazumeva u bogatoj zemlji – rođendanske proslave, ekskurzije, bavljenje sportom ili muzikom – za mnogu decu je samo san.

Prema procenama oko 400.000 ljudi u Nemačkoj nema svoj krov nad glavom – tu se ne računaju stotine hiljada izbeglica. Četvrtina tog broja živi na ulici, samo u Berlinu je najmanje 6.000 beskućnika. Oko 60 odsto njih dolazi iz istočnoevropskih zemalja, a broj se povećava od kada pravo na naseljavanje imaju državljani Bugarske i Rumunije.

Jerg je Nemac, po obrazovanju bagerista. U jednoj nesreći je ostao bez noge. Žali se na sve veći broj beskućnika u Berlinu, priča o tome da je konkurencija među tim siromašnim ljudima porasla. Mnogi prose kako bi preživeli. Jerg kaže da mu je san da jednom ponovo svira bubnjeve: „To mi je oduvek bilo zabavno.“