Pritajeni tigar, neskrivena korupcija
1. januar 2020.
Ukoliko gledate televizije sa nacionalnom frekvencijom i čitate režimske tabloide, imaćete utisak da živite u najboljem od svih svetova: strane investicije, digitalni i analogni autoputevi, ekonomski uspesi koji se dešavaju „po prvi put u istoriji“.
Ako, ipak, prekoračite kućni prag, sudarićete se sa realnošću: 1,8 miliona ljudi u Srbiji živi u riziku od siromaštva, a pola miliona ne može da zadovolji osnovne životne potrebe. U poslednjem Izveštaju o napretku Evropske komisije, Srbija je označena kao evropski lider po broju osoba koje žive u riziku od siromaštva.
Profesor na bečkom Institutu za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov kaže da građani zapravo ne znaju koliko država zaostaje za razvijenijim svetom. „Ne samo u odnosu na, recimo, Mađarsku i Rumuniju, već pogotovo u odnosu na Češku, Poljsku, Slovačku ili Sloveniju. To je ogromna promena u lošem smeru u odnosu na, recimo, vreme Jugoslavije posle Drugog svetskog rata.“
Srbija ne samo da je zaostala, nego i sada nazaduje, kaže Gligorov za DW. „A za to, sada, zaista više nema nikakvog opravdanja. Sve to međutim neće biti u središtu predstojećih izbora, a to je jedini način – izbori i promena vlasti – da ljudi promene stanje.“
„Srbija dramatično zaostaje“, kaže i glavna urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović. „U svetu je na delu četvrta tehnološka revolucija, obrazovni sistemi se tome prilagođavaju, a mi tonemo u lažne diplome, lažne doktore, lažne stručnjake, idemo u suprotnom pravcu od sveta koji želi da se razvija. Kod nas je partijska pripadnost sve, bez toga ne možete da nađete posao i preživite.“
Izborna godina – dodatna kočnica
Ispada tako da je najveći napor u polju ekonomske politike, težnja vlasti da spreči bilo kakvu kritiku u javnom prostoru. „Domaća politička elita i vlast će biti zabavljeni predstojećim izborima, tako da će ekonomska politika biti više područje fantaziranja i nadgornjavanja, nego realnih poteza da se popravi ambijent“, kaže ekonomski analitičar Dimitrije Boarov za DW.
Boarov veruje da Srbija u novoj godini neće moći da prebaci ovogodišnju stopu rasta od oko 3,5 odsto niti da će ostvariti nivo stranih investicija koji je ove godine bio tri milijarde evra. „Nije običaj investitora da žure sa investicijama u zemlju gde se te godine odigravaju parlamentarni izbori. Fiskalni savet čak tvrdi da je glavni uzrok za izostanak većeg privrednog rasta pre svega u visokoj korupciji i nedostatku bilo kakvih pomaka u učvršćivanju pravne države u Srbiji“, navodi Boarov.
Prema njegovim rečima, spoljno okruženje će iduće godine ostati slično, što bi moglo da bude dobro za dalji rast izvoza – pod uslovom da poljoprivreda ima rodnu godinu. Velika enigma je, dodaje Boarov, šta će biti sa proizvodnjom automobila u Kragujevcu, što znatno utiče na industrijsku konjukturu u Srbiji.
Vladimir Gligorov kaže da su, pošto slede izbori, moguće dodatne mere podsticanja potrošnje, poput jednokratnih dodataka na penzije, povećanja plata ili prebacivanja novca iz državnog u lokalne budžete.
„Nezavisno od toga, teško je videti da će doći do značajnijeg rasta industrijske proizvodnje i poljoprivrede jer bi to već moralo da se vidi na ulaganjima, a toga u podacima nema. Imajući u vidu da je privredni rast u 2019. bio skroman, ako se izuzme navodni doprinos izgradnje infrastrukture za gasovod Južni tok, slično će biti i 2020“, navodi Gligorov.
Izvlačenje para i korupcija
Biljana Stepanović podseća da su u Srbiji javna preduzeća dovedena pred kolaps, da se nižu afera za aferom, od „Krušika“ pa nadalje, da svedočimo „ispumpavanju“ novca na svaki način. „Trežnjenje će biti jako bolno i tada ćemo možda shvatiti kakvu smo cenu platili“, kaže ona.
Vladimir Gligorov smatra da će se i u 2020. godini u Srbiji nastaviti sa ekonomijom koja je zasnovana na korupciji. „Kao što je poznato, strana se ulaganja podstiču subvencijama, a ona koja dolaze iz Rusije ili Kine ili iz Persijskog zaliva, zasnivaju se na međudržavnim sporazumima koji ne poštuju konkurentsku proceduru. Kratkoročno, kao što se vidi, to nije bitno unapredilo privredni rast i napredak, a dugoročno, to je neodrživo jer su to sve jednokratni poslovi sa sumnjivom isplativošču.“
Slično razmišlja i Vladimir Čvorkov, novinar Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE). „Bez demokratskih institucija i političkih sloboda ne može na duži rok da bude ni ekonomskih sloboda, niti ekonomskog progresa. Ili ćemo postati demokratsko društvo ili ćemo početi ekonomski da se zatvaramo i nazadujemo“, zaključuje on u razgovoru za DW.