Prisiljavanje na vakcinaciju je pogrešan put
Markus Zeder, premijer Bavarske i šef Hrišćansko socijalne unije (CSU), je tokom poslednjih meseci stekao imidž posebno snažnog borca protiv pandemije. Stoga ne čudi što se on sada zalaže za obaveznu vakcinaciju medicinskih sestara i negovatelja protiv korona-virusa.
Zapanjen izveštajima da mnogi ljudi, uključujući medicinsko osoblje, pa i lekare, nisu voljni da se vakcinišu, Zeder je počeo da ruši tabu i pravilo koje za političku klasu u Nemačkoj važi od početka zaraze: nema prisiljavanja – vakcinacija je dobrovoljna.
-pročitajte još: Obavezna vakcina za negovatelje?
Vakcinacija ili ne: pitanje o kojem odlučujem sam?
Za to postoje dobri razlozi: ograničenja izazvana pandemijom, smanjenje kontakata, zatvaranje barova, restorana i škola – to su bile i ostale intervencije koje zadiru u oblast najelementarnijih građanskih prava. Nije ni čudo što su mnogi ljudi brzo osetili da više ne mogu da upravljaju svojim sopstvenim životom i da nemaju uticaja na neke najvažnije odluke. A pitanje da li želite da se vakcinišete ili ne, vrlo je lično pitanje.
Zahtevi za vakcinaciju nisu nešto što je nepoznato u nemačkom društvu. Stariji od nas setiće se vakcina protiv dečije paralize koje su nekada postojale. U DDR-u su vakcinacije protiv zaraznih bolesti bile uobičajene. Tek u jesen 2019, neposredno pre pandemije korone, Bundestag je odlučio da deca i osoblje dnevnih boravaka i škola moraju da se vakcinišu protiv malih boginja.
Nemački ustavni sud uvek je odbijao prigovore protiv vakcinacije. Obavezna vakcinacija bi zakonski i sada sa sigurnošću mogla da se sprovede.
Oslušnuti zašto su lekari i medicinske sestre skeptični
Ali u ovoj pandemiji svakim danom postaje sve jasnije koliko virus određuje našu svakodnevicu. Ako političari nemaju razumevanja za relativno malu spremnost za vakcinaciju koja vlada kod jednog dela medicinskog osoblja i lekara, onda je preporučljivo pažljivo saslušati te ljude pre nego što se zamahne štapom i donese odluke o obaveznoj vakcinaciji.
Mnogi zaposleni u zdravstvu, klinikama i staračkim domovima su, nakon gotovo godinu dana vanrednog stanja, na ivici snaga. U životima i svakodnevici ljudi koje su sa balkonima u proleće 2020. godine slavili kao heroje, malo toga se promenilo – kako u pogledu plate, tako i u pogledu opterećenosti.
Mnogi od njih skeptični su prema činjenici da su se vakcine protiv korone razvijale rekordnom brzinom, a iritira ih i spori početak kampanje vakcinisanja. Samo mali broj njih su ideološki protivnici vakcinacije. Pored toga, među ekspertima je i dalje kontroverzno da li ljudi koji su već vakcinisani mogu i dalje da prenose virus.
Međutim, bavarski premijer Zeder svoj zahtev za obaveznom vakcinacijom prava pre svega namerom da se zaštite stariji pacijenti, posebno oni koji borave u staračkim domovima.
-pročitajte još: Spremnost na vakcinisanje – Srbija na začelju
Panika među političarima
Inicijativa bavarskog premijera zato je pre izraz panike koja se širi među odgovornim političarima na saveznom i pokrajinskom nivou u Nemačkoj. Broj zaraza alarmantno je visok. Polovični, tzv. „lokdaun lajt“, uveden početkom novembra prošle godine u Nemačkoj, skoro da nije dao rezultate.
Sada važe stroža ograničenja, iako ona nisu ni približno tako stroga kao mere koje su u međuvremenu morale da uvedu Španija ili Francuska. Uz to, još nedeljama neće biti dostupno dovoljno vakcina.
Međutim, centralni element borbe protiv pandemije ostaje razumevanje ljudi za uvođenje strogih mera i ograničenja. Policija nije u stanju da kontroliše nova, stroža pravila i smanjenje kontakata, jer nema dovoljno osoblja. Političari moraju da se uzdaju u ljude, u to da će se oni dobrovoljno pridržavati mera. Premijer Bavarske Zeder izabrao je dakle loš trenutak da naglas razmišlja o uvođenju obaveznog vakcinisanja.