Prirodna ili plastična jelka?

Hal Horton je već nekoliko sati na zimi, ali tek sada, ušuškan u debelu jaknu i rukavice, dočekuje prve mušterije. Nedelja je, sedam dana pred Božić, i porodice stižu da kupe najvažniji ukras – praznično drvo. Sveži sneg prekriva tlo, svuda su načičkani borovi, smreke i jele.

To je Hortonova farma drva, porodični biznis u Vitčurč-Stouvilu, jednom od predgrađa Toronta. Horton nastavlja ono što njegova porodica radi kroz već tri generacije: pomaže lokalnim stanovnicima da odaberu i iseku svoje božićno drvo. „Neki vole borove, neki smreke", kaže Horton za DW.

Teško pitanje

Izbor drveta, kada se čovek zamisli, može biti veoma komplikovan zadatak. Debata je stara skoro koliko i komercijalizovana verzija praznika: da li je održivije nabaviti pravo drvo svake godine ili kupiti veštačko kojem ne treba održavanje i može se koristiti decenijama?

O temi svako ima svoje mišljenje, često slabo potkrepljeno podacima. Pre dve godine je po nalogu Šuma Ontarija, grupe koja promoviše sađenje drveća, sprovedena anketa u kojoj je trećina ispitanika rekla da su veštačke jelke bolje za životnu sredinu. Oko polovine ispitanika smatra da je ipak bolja prirodna jelka.

Prirodno, sveže posečeno drveće je ogroman biznis za kanadske farmere. Samo prošle godine je to tržište bilo teško 56 miliona evra. Kanada je 2015. izvezla 1,7 miliona jelki, skor sve u Sjedinjene Države.

Rob Kin, šef Šuma Ontarija, kaže da mnoge lokalne samouprave u regionu organizuju skupljanje božićnih jelki nakon praznika, što omogućava potpuno održivi ciklus. „Pravo drveće ima fantastičan miris, izgleda sjajno, 100 odsto je razgradivo. Na kraju praznične sezone mnoge lokalne samouprave će prikupiti božićna drvca, samleti ih u đubrivo koje će biti iskorišćeno", kaže Kin.

Tu nije kraj dileme. Pojedine vrste zahtevaju više pesticida, a te hemikalije mogu da naškode pčelama i drugim korisnim insektima. Horton kaže da je njegova farma u poslednje dve decenije smanjila upotrebu pesticida, ali da jelke generalno traže takvu vrstu borbe protiv pošasti.

Kada se veštačko drvo isplati?

U Kanadi je prošle godine uvezeno veštačkih jelki u vrednosti od 47 miliona evra – uglavnom iz Kine. One su mahom napravljene od raznih tipova plastike, prevashodno od polivinil-hlorida (PVC) koji se ne razgrađuje. Plastika se, zapravo, nikad ne razgrađuje već se samo raspada na sve sitnije deliće. To je pogubno za životnu sredinu, posebno za vode i vrste koje u njima žive.

„Postoje troškovi proizvodnje, određeni resursi se ulažu u pravljenje veštačkog drveta – a nakon upotrebe ono završi na deponiji", kaže Endrju Laursen sa Univerziteta Rajerson u Torontu, profesor specijalizovan za funkcionisanje ekosistema. Veštačka drvca doprinose emisiji ugljen-dioksida jer se isporučuju uglavnom preko okeana.

Sa druge strane jedno pravo praznično drvo prouzrokuje da 3,1 kilogram CO2 ode u atmosferu – što je otprilike kao vožnja automobilom od 21 kilometar. Tu se računaju proizvodnja, transport, kao i činjenica da se neka drva nakon praznika koriste kao ogrev.

Konsultantska kuća PE International je jednom studijom 2010. utvrdila da su veštačka drva bolja za životnu sredinu – ukoliko se koriste najmanje četiri godine. Druga slična studija u okrugu Montreala je godinu dana ranije došla do drugačijih rezultata – veštačko drvo pogoduje prirodi tek ako se koristi najmanje dve decenije.

Luiz Heno-Etije, koja predvodi naučni tim Fondacije Dejvid Suzuki u Montrealu, zato izvlači sledeći zaključak: ili kupite veštačko drvo i koristite ga jako dugo, ili kupujte jelke proizvedene u blizini na održiv način.

Postoji još jedno rešenje, koje bi potrošača lišilo ove dileme – da jednostavno nema nikakvu jelku.