Priprema Balkana za EU: mini Šengen i Zelena agenda
10. novembar 2020.
Akcioni plan za zajedničko tržište Zapadnog Balkana i prihvatanje tzv. Zelene agende Evropske unije veliki je korak koji bi „mogao da promeni ekonomski pejzaž regiona i poveća izglede tih zemalja za članstvo u Evropskoj uniji“. To je mišljenje jednog od učesnika samita Berlinskog procesa u Sofiji, komesara EU za proširenje Olivera Vareheljija.
I inače se moglo čuti da je taj proces, čiji samiti su s godinama počeli da gube pažnju javnosti, iznedrio mnogo toga pozitivnog.
Važna prekretnica
Nemačka kancelarka Angela Merkel se na konferenciji za novinare na kojoj su lično učestvovali premijeri Severne Makedonije Zoran Zaev i Bugarske Bojko Borisov pridružila preko video-veze i poručila da je odluka o „mini Šengenu“ važna poruka u ovo, i za ekonomiju, nesigurno doba.
„Ovo je važna prekretnica u približavanju zemalja regiona i jačanju međusobne saradnje“, rekla je nemačka kancelarka. Ona je posebno istakla činjenicu da se radi o konferenciji koju organizuje jedna članica EU i jedna zemlja koja to tek želi da postane.
-pročitajte još: Mini Šengen: prednost zajedničkog nastupa
Nemačka kancelarka je okupljene pozvala da sledeće godine dođu na konferenciju Berlinskog procesa u Berlin, „ako to prilike budu dozvoljavale“, aludirajući na situaciju s pandemijom korona-virusa. Dakle da dođu na mesto gde je taj proces u leto 2014. i započeo u formatu koji nam je poznat danas.
Do Tirane i Podgorice, kao i do Brisela
Seneralna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu rekla je da usvajanjem Akcionog plana za Zajedničko regionalno tržište i Zelene agende za Zapadni Balkan počinje nova faza regionalne ekonomske integracije. Sličnog je mišljenja i visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel koji osnivanje zajedničkog tržišta za Zapadni Balkan vidi kao pripremu članstvu tih zemalja u EU.
Bugarski premijer Bojko Borisov je, kao i Merkel, posebno istakao važnost dogovora o proširenju Zelene agende Evropske unije i na region. Ali on tom prilikom nije toliko ukazao na važnost te agende po okolinu i budućnost planete, koliko po potrebi da se ne stvara nelojalna konkurencija između zemalja u regionu koje su članice EU i koje moraju da se drže skupih pravila Zelene agende i onih koje to nisu.
Borisovu se takođe sviđa što ubuduće roba iz Sofije neće samo bez prepreka dolaziti do Brisela, već „i do Podgorice i Tirane“.
„Ušli smo u novu fazu regionalne saradnje“, rekao je Zoran Zaev. On je izrazio zahvalnost zbog poziva Severnoj Makedoniji da učestvuje kao kopredsednik te konferencije. Makedonski premijer izrazio je nadu da će danas održani samit i činjenica da je njime ravnopravno predsedavala i Severna Makedonija, „dati novi momentum“ procesu pridruživanja.
Ucene Bugarske
Ali uprkos skladnoj atmosferi između premijera Bugarske i Severne Makedonije, u pozadini još uvek tinja pretnja Bugarske da će zaustaviti dalji put svog komšije ka Evropskoj uniji. To je juče nakon sastanaka ministara spoljnih poslova zemalja-članica Berlinskog procesa nagovestila i ministarka spoljnih poslova Bugarske Ekaterina Zaharijeva koja je u poruci susedima još jednom upozorila da zemlje koje žele da postanu članice, svoje „nerešene probleme ne bi trebalo da unose u EU“.
Da se radi o više nego jasnoj poruci Severnoj Makedoniji smatra i poslanica nemačkih liberala (FDP) i članica Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Renate Alt. Ona je u utorak upozorila Bugarsku da „prestane da torpedira i najmanji napredak u pristupnim pregovorima sa Severnom Makedonijom“.
„Potpuno je neprihvatljivo to što Bugarska svoje članstvo u Evropskoj uniji koristi kao sredstvo pritiska kako bi ostvarila svoje interese u istorijskom sporu između dveju zemalja. To nanosi štetu pristupnom procesu“, poručila je političarka FDP.
Ona je od nemačke vlade zatražila da iskoristi predsedavanje Nemačke Savetu EU kako bi apelovala na Bugarsku da svojim „nacionalističkim istorijskim revizionizmom“ ne koči put Severne Makedonije ka Evropskoj uniji.