Preživljavanje na dug i uz štrajkove

U Uniji slobodnih sindikata Crne Gore tvrde da imaju izlaz iz ove situacije. Kako navode, državni funkcioneri moraju smanjiti troškove, a privatnim kompanijama crnogorska vlada ne treba više da daje subvencije. Samo na taj način uštedelo bi se 40 miliona evra, što bi bilo dovoljno da se podmire svi zahtevi onih koji traže minimalno povećanja zarada, smatraju u toj radničkoj asocijaciji.

Svi negoduju

Povećanja zarada zahtevaju praktično svi zaposleni u državnoj administraciji. Ako se ima u vidu činjenica da skoro polovina onih koji rade u toj zemlji prima platu od države, i da inflacija (u evrima) raste, onda je razumljivo što poslednjih sedmica svi negoduju. Čak i zaposleni u sudstvu štrajkuju, dok su radnici u zdravstvu najavili generalni štrajk za 31. oktobar. Za sredinu novembra masovno okupljanje su zakazali studenti.

Uz desetine hiljada onih koji su ostali bez posla u državnim kompanijama, armije siromašnih i obespravljenih (tzv. žrtava tranzicije), dramatično se povećava opasnost socijalnog bunta najširih razmera.

Vlada dobar domaćin, a dug raste

Čini se da se u crnogorskoj vladi još uvek previše ne uzbuđuju. Ministar Slavoljub Stijepović na zahteve sindikalaca odgovara da para nema i da se Vlada racionalno ponaša. „Vlada nije ništa drugo nego kao jedna crnogorska porodica. Ako članovi te porodice nisu preko meseca nešto zaradili, onda ta porodica nema ni uslova da preko meseca troši. Vlada nema pravo da bude loš domaćin“, navodi ministar prosvete i nauke u kabinetu premijera Igora Lukšića.

Ali, zvanični podaci pokazuju da se Crna Gora ubrzano zadužuje. Samo u poslednje tri godine spoljni dug te zemlje je udvostručen, a najavljena su nova zaduživanja!

Novi ekonomski model

Predsednik Odbora za ekonomiju i budžet u skupštini Crne Gore Aleksandar Damjanović kaže za Dojče vele da se nakon drastičnog pada direktnih stranih investicija i najavljenih štrajkova mora razmišljati o novom privrednom modelu koji bi se, kako smatra, trebao bazirati na iskorišćavanju sopstvenih resursa i sredstava.

„To pre svega znači da se mora povećati investiciona potrošnja, ali na način da se tzv. unutrašnja akumulacija stavi u pogon. Postoje rezerve kod pojedinih crnogorskih građana, kod pojedinih biznismena, koje se moraju izmenom poreske i ekonomske politike efektuirati na način da budu uložene u crnogorsku privredu“, kaže Damjanović. On dodaje da se to što pre mora učiniti, jer će se pad stranih investicija nastaviti i naredne godine.

Sličan je stav urednika u nezavisnom podgoričkom nedeljniku „Monitor“ Zorana Radulovića, koji za naš radio ocenjuje da prethodne dve decenije u ekonomskoj sferi nisu ništa dobro donele toj zemlji „osim pet-šest novih hotela“. „Mi nemamo nove industrije, mi nemamo nove fabrike, mi nemamo nove usluge. Crna Gora danas faktički ima manje radnih mesta nego što je imala 1989. godine. I tu počinje i završava svaka priča o crnogorskoj ekonomskoj stvarnosti“, zaključuje Radulović.

Autor: Mustafa Canka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković