Prevaranti iz Ingolštata

Način prevare je dobro poznat – softver u automobilu prema ponašanju vozača prepoznaje da li je auto na obaveznom testiranju ili je u običnoj, svakodnevnoj vožnji. Ako je na testiranju, filtriranje izduvnih gasova radi kako treba pa su dobijene vrednosti u skladu sa propisima. Ako je na ulici, sistem za prečišćavanje se zbog uštede isključi pa količina štetnih azotnih oksida probija sve granice. Zbog takve  prevare od septembra 2015. leti perje u jednom od najvećih svetskih proizvođača Folksvagenu koji je morao da preradi 11 miliona vozila širom sveta, plaća drakonske kazne u SAD, što je koncernu napravilo štetu od oko 100 milijardi dolara.

Već je tada među grešnim automobilima bilo preko dva miliona audija, čuvene marke koja takođe pripada gigantu iz Volfsburga. U četvrtak je međutim nemački ministar saobraćaja Aleksander Dobrint objavio da je Audi na opisani način manipulisao i vozilima više klase – za sada se zna o 24.000 automobila iz serija A8 i A7 proizvedenih između 2009. i 2013. godine. Navodno je Audi sam prijavio sporni softver. Dobrint je pozvao matični koncern Folksvagen da do 12. juna predoči rešenje. Veruje se da je dovoljno da se automobil dotera u ovlašćeni servis gde se za pola sata instalira ispravni softver, prenosi Špigel onlajn.

Ono što čudi nemačke medije nije razmera skandala – šta je 24.000 automobila u poređenju sa 11 miliona? – nego magareća istrajnost velikih koncerna u laganju kupaca i javnosti te protivzakonitom trovanju ljudi i životne sredine. Drugim rečima, uprkos velikom skandalu od pre godinu i po dana, nikome u Audiju do sada na pamet nije palo da prizna manipulacije i na vozilima A8 i A7, iako su morali računati sa tim da će i ova prevara, sada kada su svi bacili oko na temu, kad-tad biti otkrivena.

„Skandal ovim otkrićem poprima novu dimenziju“, piše Zidojče cajtung. „Postaje jasno da Folksvagen nije u stanju da povrati poverenje javnosti. (...) Sve se jasnije pomalja činjenica da zataškavanje ide do krajnjih granica, da stvari isplivaju na svetlost dana tek kada se to nikako više ne može sprečiti. Time zemlja klizi dublje u najveći skandal koji je poslednjih godina – ako ne i decenija – pogodio životnu sredinu, potrošače i industriju. I odavno to nema veze samo sa proizvođačima automobila. Skandal je dostigao politiku.“

Ugledni minhenski list dalje piše da političari takođe nastoje da čitave razmere afere drže pod tepihom. Autoindustrija demonstrira da je u Evropi moguće varati u velikom stilu: „Automobili skoro dva tuceta velikih proizvođača ne pridržavaju se graničnih vrednosti izduvnih gasova u saobraćaju, vrednosti osmišljenih za zaštitu ljudi i životne sredine. Pa ipak, i dalje milioni takvih vozila taljigaju evropskim drumovima. Mušterije nemaju pojma o tome da automobili koje voze prebacuju granične vrednosti i do 1.000 odsto. I još uvek institucije pri razotkrivanju skandala sarađuju sa ovom branšom koja ih trikovima vuče za nos.“

Donaukurir iz Ingolštata – grada u kojem je centrala Audija – pita se kakve su posledice: „Već sada je jasno da najnovija otkrića navode vodu na vodenicu ne samo državnog tužilaštva koje vodi istragu zbog prevare, već i čitave kohorte advokata koji pripremaju tužbe za odštetu. Takođe je jasno da dizel-afera pored Audija i Folksvagena na loš glas izvodi i druge proizvođače. Ono što su smislili genijalci u Ingolštatu i Volsfsburgu – ali ne samo tamo – potencijalno ugrožava kompanije i nebrojena radna mesta.“

U komentaru bečkog dnevnika Standard se ironično primećuje da donosioci krupnih političkih odluka „fino i lagano uvode strožiji režim izduvnih gasova“. „Zaista je jadno što u Evropi, za razliku od SAD, za pogođene i prevarene vozače i dalje nema odšteta vrednih pomena, a verovatno ih nikada neće ni biti.“

priredio Nemanja Rujević