Prevara birača
Referendum u Holandiji bio je zlokobna manifestacija. Ona je trebalo da donese upravo onakav rezultat kakav se i dogodio: stvoriti utisak da je većina Holanđana protiv sporazuma EU sa Ukrajinom, a time implicitno i protiv Evrope.
Referendum s pogrešnim predznakom
Organizatori referenduma i sami su to veselo priznali: oni su građanima postavili pitanje o jednom spoljnopolitičkom sporazumu i negativni odgovor na njega tumače kao odbacivanje Evrope u celini. Sve je to bilo monumentalno stvaranje iluzije pogrešnih činjenica: i vođe holandskih EU-skeptičara i figure „Nove desnice“ koje podržavaju Gerta Vildersa slave i smatraju da su došli do cilja: Evropi su još jednom pokazali srednji prst.
Pritom su upotrebili sva sredstva izborne prevare: širili su mišljenje da se radi o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji; koristili su moguće sumnjive poslove predsednika Porošenka kako bi uplašili građane, pa su čak širili i glasine da je avion MH17 možda srušila ukrajinska, a ne ruska strana – ovo poslednje uz srdačne pozdrave iz Kremlja. Oni su ljude uveravali da demokratija znači da bi ljudi trebalo da glasaju o svakom potezu svoje vlade u Evropi.
Proizvoljni referendumi uništavaju mogućnost delovanja politike
Holanđani nisu zaslužili da ih nakon ovog poraza neki komentatori proglašavaju za protivnike Evrope. U stvarnosti, samo petina građana rekla je „ne“ sporazumu s Ukrajinom. Brojni građani su neposredno pre glasovanja izjavljivali da u stvari i ne znaju o čemu se tu radi. Ipak, besmislen je argument da je onih gotovo 70 odsto ljudi koji nisu izašli na referendum, krivo za njegov negativan ishod. Zašto učestvovati na referendumu čije pitanje se smatra glupošću i čije ciljeve čovek ne deli?
Kod glasanja takve vrste uvek se pojavljuje poznata mešavina opšteg nezadovoljstva, prezasićenosti politikom, osećaja da ni na šta ne može da se utiče i ljutnje na establišment. I zaista, tu je i jedan deo odbojnosti prema Evropi koju se doživljava kao daleka i nešto u čemu drugi o tebi odlučuju. To, u neku ruku, ne može da se promeni. Glomazni aparat sa 28 članica, gde se neprestano pregovara o teškim odlukama i kompromisima, ne može svaki put da pita svoje građane za mišljenje. To je smisao parlamentarne demokratije. Moramo da verujemo našim vladama kada donose odluke. A u slučaju sumnje, da joj ne damo poverenje na izborima.
Da li Evropljani zaista žele da unište Evropu?
Ono što referendume te vrste čini toliko opasnim, jeste to da njihovi pokretači mogu građane da navedu na svako zamislivo mišljenje – pa i na ono koje šteti njihovim sopstvenim interesima. Holandija je veoma tesno povezana sa Evropom, a njeno blagostanje se bazira na trgovini i uslugama na unutrašnjem evropskom tržištu. Kako bi odgovorili kada bi im se postavilo pitanje da li želite da uništite ovu Evropu i da sami, siromašno živite u granicama svoje zemlje?
Evropa sada veoma ofanzivno mora ljudima da objasni da nema puta unazad u prošlost. Nostalgično iskrivljivanje slike nacionalne države ponovo oživljava samo zato što niko više ne može da se seti koliko je skučen, siromašan i težak bio život pre Evropske unije.