Zašto nekima smeta žensko lice na funti?

Mesecima se britanska aktivistkinja i novinarka, Kerolajn Kriado-Peres, borila za to da neki ženski lik bude na novčanicama u Velikoj Britaniji. Ona je pledirala za književnicu Džejn Ostin na novoj novčanici od 10 funti. Krajem jula je bilo jasno: Kriado-Peres je postigla svoj cilj. Nacionalna banka Engleske će štampati novčanice 2017. Ali, okončanjem ove, započela je nova borba: Protivnici i ženomrsci slali su joj preko tvitera neprijateljske komentare, uvrede, pretnje silovanjem i smrću. Novinarka Kriado-Peres je za britansku tv stanicu BBC rekla da je dobijala 50 pretećih poruka po satu. I to u razmaku od 12 sati: "Te pretnje su bilo toliko detaljne i eksplicitne da nisam mogla da ih izbijem iz glave, zaista su me uplašile."

Ali nije samo ona dobijala pretnje: i političarka laburista Stela Krisi je dobijala pretnje smrću preko tvitera. Ona je britansku novinarku podržavala u njenoj kampanji. Talas mržnje i nasilja proneo se tviterom: početkom avgusta je nekoliko britanskih novinarki dobilo pretnje bombaškim napadom: "Bomba je postavljena ispred tvoje kuće", piše jedan anonimni korisnik tvitera, navodeći i tačno vreme detonacije.

Kriado-Peres od same kompanije nije dobila podršku. Ali je obavestila policiju. U međuvremenu je dvoje mladića uhapšeno i pušteno na slobodu uz kauciju do početka suđenja u septembru. Pokušaji zastrašivanja pre svega treba jedno da spreče: slobodno izražavanje mišljenja.

Neprijateljske poruke svakodnevica

Za Hendrika Cernera iz Nemačkog udruženja novinara, reč je o bezizlaznoj situaciji: "To istovremeno nije prvi slučaj, u kome su novinari izloženi neprijateljskim komentarima na tviteru. To je nažalost negativna propratna pojava socijalnih medija - čak pretpostavljam da novinari nemaju drugog izlaza do da sa time žive". Cerner kaže da jedino pomaže pravni put.

Tviter se pokazao kao bespomoćan. Na jednoj strani, direktorka za "poverenje i sigurnost", Del Harvi, priznaje da u prošlosti nije automatski prosleđivala uvredljive ili preteće poruke policiji, na drugoj strani, naglašava da tviter nema dovoljno informacija kako bi se policija informisala. Često je nejasno, odakle je tačno poslata poruka.

Tviter ima kodeks ponašanja koji ne dozvoljava pretnje nasiljem. Ko to želi da dojavi, mora da klikne na nekoliko stranica. Jedna onlajn peticija zahteva da se uvede opcija "prijaviti zloupotrebu". Ideju u međuvremenu podržava više od 120.000 ljudi. Da bi se sprečilo nasilje preko tvitera, morali bi da se kontrolišu tvitovi i poruke. Prema podacima Tvitera iz 2010., reč je o kontroli 65 miliona tvitova dnevno.

Lična kontrola nemoguća

Novinar i bloger Martin Gisler sumnja da je to moguće: "Na poznajem brojke kod Tvitera, ali kod Fejsbuka je reč o milijardu korisnika naspram 5000 zaposlenih. Tu je očigledno da jedna redakcija ne može na miru da proveri i proceni neku poruku. Iza svega toga zato stoje algoritmi - kada 1000 ljudi kaže, ova poruka nije u redu, tada reaguje kompjuterski sistem i briše dati tekst."

Automatski sistemi za filtriranje već postoje u koncernu, objašnjava Tviter. Martin Gisler smatra da je kontrola putem zaposlenih ili formula vrlo problematična:

"Postavlja se pitanje: Gde su onda granice? Odnosno, da li je možda to pretnja? Da li je to prava pretnja? Ili možda uvreda? Ili zloupotreba? I kada postavljamo sva ta pitanja, predajemo Tviteru i Fejsbuku mogućnost da izvrše cenzuru - cenzuru koja je za korisnika neshvatljiva."

Želja za podsticanjem slobodnog izražavanja mišljenja i sprečavanja nasilja, mogla bi de se izvrgne u novo nasilje: u cenzuru sadržaja od strane samih korisnika socijalnih mreža.

Autori: Laura Deing/ Ivana Ivanović

Odgovorna urednica: Dijana Roščić