Pretnje i dronovi: Izrael i njegovi neprijatelji
28. avgust 2019.
Iza izraelske vojske su dani prepuni događaja. Prvo, izraelska bespilotna letilica srušila se u južnom predgrađu libanske prestonice Bejruta. Potom je izraelska vojska pucala na cilj u blizini sela Akraba kod Damaska. Prema informacijama iz vojske, namera je bila da se spreči napad iranskih „bespilotnih letelica-ubica“ na izraelsku teritoriju.
U noći između nedelje i ponedeljka, Izrael je u Pojasu Gaze bombardovao položaj radikalno-islamskog Hamasa. Prema izraelskoj vojsci, napad je bio reakcija na prethodnu raketnu vatru s palestinskog područja. Najzad, libanski mediji su objavili da su izraelski vazdušni napadi pogodili proiransku palestinsku grupu.
U TV-obraćanju u nedelju, vođa Hezbolaha Hasan Nasralah zapretio je Izraelu odmazdom zbog udara bespilotnih letelica. Dron je eksplodirao u vazduhu i teško oštetio medijski centar Hezbolaha.
Rat u Siriji i posledice
Nedavni sukobi posledica su raspada sirijske države, ocenjuje politikolog Johanes Beke sa Fakulteta za jevrejske studije u Hajdelbergu. Dugo je Sirija bila najopasniji vojni protivnik Izraela. „Ali s raspadom sirijske državnosti sada doživljavamo svojevrsnu libanizaciju Sirije: sve veći uticaj Irana i s tim povezano širenje iranske intervencije i širenje šiitskih milicija.“
Poslednjih godina Hezbolah je bio intenzivno uključen u sirijski građanski rat na strani Asadovog režima. To se desilo u kontekstu nekoliko ratova u koje je umešan Iran, na primer u Jemenu. Izrael nije direktno umešan u taj rat, umesto njega tamo su se borile arapske države, zalivske monarhije bliske Izraelu.
Neposrednih sukoba između Izraela i Irana bilo je na teritoriji Sirije. Već u četvrtak je Iran pokušao da izvrši napad, rekao je portparol izraelske vojske: „Pogodili smo nekoliko terorističkih ćelija Al Kudsa i šiitskih milicija“. Trenutno je izraelska vojska u stanju pojačane pripravnosti. „Preduzećemo mere protiv svakog ko želi da napadne izraelske ciljeve“, rekao je vojni portparol.
To je verovatno bila reakcija na izjave iz Teherana. Portparol iranske vlade Ali Rabiei prethodno je upozorio da napadi cionističkog režima na libansku teritoriju neće ostati bez reakcije. Strpljenje država u regionu je ograničeno, tako da će Iran podržati svaki odgovor Hezbolaha.
Pored toga, Kasem Soleimani, šef iranskih brigada Al-Kuds, pretio je Izraelu preko Tvitera indirektno, ali žestoko: „Ove sulude operacije su apsolutno poslednje bitke cionističkog režima“.
Iran i Hamas
U sukobu između Izraela i Irana radi se o moći i uticaju, objašnjava libanski novinar i politički analitičar Ijad Abu Šakra: „Iran pokušava da pomeri granice svog regionalnog uticaja, što je primoralo Izrael da zaustavi te napade. Iran cilja na hegemonističku ulogu koja prevazilazi ono što je dozvoljeno (sa stanovišta Izraela)“.
Čini se da se Hamas koji upravlja Pojasom Gaze takođe oseća ohrabrenim da provocira Izrael. Već mesecima dolazi do sukoba na granici sa Izraelom. Od početka ovog meseca, radikalni Palestinci više puta su ispaljivali projektile na izraelsku teritoriju. Delimično naoružane grupe pokušale su da probiju graničnu ogradu Pojasa Gaze. Izrael je odgovorio vazdušnim udarima na taj obalski pojas. Kao odgovor na nedavne napade, premijer Benjamin Netanjahu, koji je istovremeno i ministar odbrane, naredio je da se prepolovi isporuka nafte Pojasu Gaze.
Rešiv sukob?
Johanes Beke kaže da su manje vojne operacije poput one u Pojasu Gaze usmerene pre svega da izazovu medijski eho. „Bilo da se radi o namernom izazivanju požara na poljima u blizini Pojasa Gaze od strane Hamasa ili pokušaju obaranja bespilotne letelice na Golanskoj visoravni: takve provokacije ne predstavljaju opasnost za Izrael.“
Ipak, i izraelske snage i Hezbolah pripremaju se za intenzivnu eskalaciju u okviru koje bi Izrael mogao da vojno napreduje u Libanu, dok bi Hezbolah obarao iranske rakete srednjeg dometa. Takav sukob bio bi treći libanski rat. „Mislim da još nismo dotle stigli“, kaže Beke.
Dakle, trenutni razvoj situacije je otvoren. Između Izraela, Libana i Irana makar nema teritorijalnih sukoba, kaže Beke. Teritorijalni sukobi između Izraela i Sirije na Golanskoj visosravni su u osnovi rešivi. Teško je, međutim, odgovoriti na pitanje koliko je Izrael spreman da izađe u susret Iranu. „Dugoročno, ali zaista dugoročno, nema razIran, uranijum, eskalacijaloga zašto Izrael i Iran jednoga dana ne bi takođe mogli da sede za pregovaračkim stolom.“