Preti dramatičan porast broja slučajeva demencije

Predviđanja koja je tim međunarodnih naučnika modelirao za redovnu periodičnu studiju Global Burden of Disease izgledaju alarmantno.

Broj slučajeva demencije širom sveta mogao bi se gotovo utrostručiti u naredne tri decenije, prognozira se u naučnoj studiji objavljenoj u časopisu The Lancet Public Health. Prema tim prognozama, oko 153 miliona ljudi bi do 2050. godine moglo živeti sa demencijom – u poređenju sa 57 miliona slučajeva u 2019. odine.

U Srbiji bi povećanje broja slučajeva moglo da iznosi 38 odsto, dakle znatno ispod proseka. Naučnici očekuju 178 hiljada dementnih osoba kroz tri decenije, dok ih je prema podacima iz 2019. bilo 129 hiljada.

Izrazit porast broja dementnih osoba stručnjaci očekuju uglavnom zbog rasta svetske populacije i sve starijeg stanovništva. Naučnici poseban porast slučajeva demencije očekuju u Kataru i Ujedinjenim Emiratima, dok bi Japan mogao imati najnižu stopu rasta.

Produženje životnog veka

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je već prošle godine upozorila da će se drastično povećati broj osoba s demencijom u svetu tokom narednih deset godina. Jedan od glavnih razloga za to je sve duži životni vek: s godinama raste rizik od nezaraznih bolesti, a time i demencije.

Ovaj pojam opisuje simptome niza uglavnom progresivnih bolesti koje utiču na rad mozga – Alchajmerova demencija je jedna od najčešćih i najpoznatijih.

Prema SZO, demencija je trenutno sedmi najčešći uzrok smrti u svetu i vodeći uzrok invaliditeta i potrebe za negom kod starijih osoba. Globalni troškovi lečenja obolelih tokom 2019. godine procenjuju se na bilion dolara.

Četiri faktora rizika za demenciju

Posmatrajući četiri bitna faktora rizika od demencije – pušenje, gojaznost, visok nivo šećera u krvi i slabo obrazovanje – autori studije predviđaju da bi se poboljšanim pristupom obrazovanju moglo dovesti do smanjenja broja slučajeva demencije za čak šest miliona globalno.

S druge strane, postoji još skoro sedam miliona prognostikovanih slučajeva povezanih sa gojaznošću, visokim nivoom šećera u krvi i pušenjem.

Time su preventivne mere koje minimiziraju uticaj ovih faktora rizika još važnije, naglašava epidemiološkinja i vodeća autorka studije Ema Nikols sa Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju Univerziteta u Vašingtonu.

fs (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu