Presuda važna za negovatelje: plaća se i dežurstvo

Vreme dežurstva u Nemačkoj mora biti plaćeno. To znaju vatrogasci, vozači taksija, medicinsko osoblje. Ali, šta je s osobama koje su danonoćno na raspolaganju osobi kojoj je potrebna nega i s njom stanuju pod istim krovom?

Dobrina D. iz Bugarske 2015. godine radila je u Berlinu kao „negovateljica 24 sata na dan“. Brinula se o jednoj 96-godišnjoj Nemici. „Bila sam na raspolaganju 24 sata na dan“, izjavila je ona pre godinu dana za DW. Ta Bugarka često je morala više puta tokom noći da ustaje kako bi starici promenila pelene ili joj dala lekove.

Slobodnog vremena ili slobodnih dana nije imala, ispričala je Dobrina. Za to joj je plaćano oko šest sati dnevno, dobijala je 950 evra mesečno, neto. Ta Bugarka obratila se sudu kao prva od 100.000 do 300.000 negovatelja, većinom žena iz istočne Evrope, koje žive u stanovima ili kućama nemačkih seniora kako bi ih negovale.

Dobrina D. podnela je tužbu i njen slučaj prošao je sve instance. Sudski proces pratila je iz Bugarske. Sad je najviši nemački sud za radne sporove presudio u njenu korist. „I vreme dežurstva mora biti plaćeno punom minimalnom satnicom“, ocenio je predsednik sudskog veća, sudija Ridiger Link u obrazloženju presude donesene 24. juna 2021. na Saveznom sudu za radne sporove u Erfurtu.

-pročitajte još: Rastu plate medicinskom osoblju u Nemačkoj

Kako obračunati radno vreme?

Ipak, još nije jasno koliko će Dobrina D. dobiti od bugarske agencije koja ju je angažovala za taj posao. Savezni sud za radne sporove je, naime, revidirao jednu raniju presudu Zemaljskog suda za radne sporove (LAG) Berlin-Brandenburg. Berlinske sudije su htele da Bugarka dobije plaćenu minimalnu satnicu 21 sat dnevno. To bi prema presudi značilo 38.377 evra bruto, umanjeno za iznos od 6.680 evra, koliko joj je već isplaćeno. Sudije u Erfurtu su sada presudile da presuda LAG mora biti ponovo preispitana, jer obrazloženje nije dovoljno utemeljeno.

Zbog toga obe strane tu presudu vide kao sopstvenu pobedu. „To je upravo ono što smo hteli da postignemo“, kaže Mihael Vendler, advokat tužene bugarske agencije u izjavi za DW. „Prema našem mišljenju, stvar nije mogla da se završi tako da bude plaćen 21 sat dnevno.“ Procena LAG o radnim satima Dobrine D. moraće da bude pažljivije preispitana. Osim toga, mora biti uzeto u obzir da je negovateljica prihvatila ugovor o radu 30 sati nedeljno. Posrednička agencija iz Bugarske ne želi ni da čuje za prekovremene sate.

Sindikat: presuda koja određuje smer

Justina Oblačevič iz savetodavne mreže „Faire Mobilität“ Nemačkog saveza sindikata, od početka se bavila slučajem Dobrine D. Za nju ta presuda o vremenu dežurstva pokazuje smer po kojem će se ubuduće postupati. „Ako polazimo od toga da te žene rade do 24 sata na dan, onda to znači da 24 sata na dan moraju da budu i plaćene“, kaže ona za DW. „Nije sve u onom što stoji u ugovoru. Presudno je koliko osoba stvarno radi“, kaže Oblačevič.

Slučaj Dobrine D. pokazuje šta se događa u stotinama hiljada domaćinstava, o tome kakvi su odnosi između porodice koja ima osobu za negu i negovatelja. U upitniku nemačkog partnera bugarske agencije, koji su ispunili članovi porodice 96-godišnje starice 2015. godine, stoji da je „očekivani angažman – nega 24 sata na dan“.

-pročitajte još: Nemačka: Srbija druga po broju pristiglog medicinskog osoblja

Zaposlenje nemoguće?

U radnom ugovoru koji je Dobrina D. potpisala s posredničkom agencijom u Bugarskoj reč je o radu samo šest sati na dan. A s obzirom na to da su nemačka i bugarska agencija za posredovanje negovatelja sklopile još jedan međusobni ugovor, ni porodica starice, ni Dobrina D. nisu slutili da su njihova očekivanja nepomirljiva.

Predstavnici posredničkih agencija smatraju da je klasično zaposlenje kod kućne nege s plaćanjem doprinosa i radom 38,5 sati nedeljno – nemoguće. „Onda je takav model mrtav“, kaže Frederik Zebom, direktor Saveznog udruženja za kućnu negu. „Morale bi da se zaposle tri do četiri osobe s punim radnim vremenom za jednu osobu kojoj je potrebna nega. To je trošak od 15.000 evra mesečno.“ Zebom strahuje da time problem neće biti rešen, već da će biti više rada na crno.

Neophodna je akcija politike

Interesovanje koje je izazvala Dobrina D. svojom tužbom prisiljava i politiku na akciju. „Tema minimalne satnice je katalizator koji pokazuje da se moramo pozabaviti pitanjem nege 24 sata na dan. Potreba za tim je izuzetno kompleksna, ali je i očigledna“, kaže poverenik Savezne vlade za pitanja nege Andreas Vesterfelhaus (CDU) u izjavi za DW. „To mora da postane mega-tema politike.“ Za donošenje pravno sigurnog rešenja on smatra odgovornom buduću vladu.

A do tada će se nastaviti pravna bitka između Dobrine D. i njene bivše agencije. LAG Berlin će morati temeljno da istraži koliko je Dobrina D. stvarno radila i bila na dežurstvu. To će biti teško, jer je ona radila pre šest godina, a starica koju je negovala u međuvremenu je umrla.

Sindikalci koji zastupaju Dobrinu D. ukazuju na tipičan radni dan koji je tužiteljka sastavila za potrebe tužbe. On bi trebalo da potvrdi celodnevnu spremnost na pružanje usluga. Advokat posredničke agencije, međutim, smatra da bi možda najpre trebalo saslušati svedoke kako bi se proverile tvrdnje Dobrine D.

Ipak, savezne sudije su svojim kolegama u Berlinu dale važno uputstvo. U saopštenju za javnost u vezi s presudom, oni konstatuju: „Prema postojećoj dokumentaciji, deluje uverljivo da je da je tužiteljka radila više od 30 časova nedeljno“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.