Premijerka Bangladeša je proterana, šta je sledeće?

Premijerka Bangladeša Šeik Hasina podnela je ostavku i pobegla iz zemlje ovog ponedeljka 5. avgusta, posle nedelja masovnih studentskih protesta, a zatim i eskalacije nasilja koje je do sada odnelo stotine života.

To je označilo nagli i dramatičan kraj njene 15-godišnje vladavine.

Nakon objavljivanja te vesti, na ulicama glavnog grada Dake, kao i u drugim većim gradovima, započelo je slavlje. Radosna gomila mahala je zastavama, a neki su i plesali na tenku na ulicama Dake, da bi nakon toga stotine ljudi probile kapije Hasine zvanične rezidencije.

„Vreme je da se zaustavi nasilje“

Načelnik generalštaba vojske Bangladeša, general Vaker-Uz-Zaman, najavio je u svom televizijskom obraćanju da će vojska formirati privremenu vladu. Nije odmah bilo jasno da li će je voditi on, a ni ko će se pridružiti toj privremenoj upravi.

„Zemlja je mnogo propatila, ekonomija je pogođena, mnogo ljudi je ubijeno. Vreme je da se prekine nasilje“, poručio je Zaman, obučen u vojničku uniformu.

„Nadam se da će se posle mog govora situacija popraviti“, rekao je.

Zaman je dodao da je već razgovarao s glavnim opozicionim strankama i pripadnicima civilnog društva, ali ne i sa Hasininom strankom Avami liga.

Prošlo je manje od sedam meseci otkako je Hasina u januaru pobedila na nacionalnim izborima i tako obezbedila četvrti uzastopni mandat na vlasti, a peti ukupno. Glasanje je bojkotovala većina opozicije.

Ali, nemilosrdni i nasilni protesti u proteklih nekoliko nedelja, kao i nesposobnost snaga bezbednosti da ih iskontrolišu i zaustave, navukli su zavesu na vladavinu Šeik Hasine.

Demonstracije su izbile još u junu, nakon što su studentske grupe zahtevale ukidanje kontroverznog sistema kvota za zapošljavanje u državnoj službi.

To je, međutim, preraslo u veliki ustanak protiv vlade.

Nemiri su do sada, od sredine jula, odneli oko 300 života, javljaju lokalni mediji.

Kako će proteći tranzicija?

Nejasno je da li će tranzicija ka privremenoj administraciji koju vodi vojska proteći glatko.

Neki od studenata koji su demonstrirali već su izjavili da neće prihvatiti nijednu vladu bez njihovog predstavnika.

„Predstavnici studentskih moraju da budu deo privremene vlade. U suprotnom, mi to nećemo prihvatiti“, rekao je za DW Asif Mahmud, studentski lider.

On je takođe naglasio da oni ne samo da žele da se izjasne o strukturi vlasti, već i o politici koju će ona voditi.

Z. I. Kan Pana, pravnik i aktivista za ljudska prava, takođe je izrazio nezadovoljstvo najavom načelnika generalštaba.

„Nismo čuli nikakve konkretne planove od načelnika vojske. Ono što je najavio samo je privremeno rešenje“, rekao je Pana za DW. „Koliku podršku javnosti imaju ljudi s kojima je razgovarao u vezi s formiranjem prelazne vlade? Mislim da ljudi to neće prihvatiti.“

Međutim, u saopštenju odeljenja vojske za odnose s javnošću navodi se da će načelnik generalštaba uskoro direktno razgovarati s predstavnicima studenata i profesora koji protestuju.

Koncept „privremene vlade“ za Bangladeš nije nov. Od 1990. do 2008. godine, tokom opštih izbora, izabrana vlada prepustila je vlast privremenoj, tehničkoj vladi, koja je imala zadatak da organizuje izbore na slobodan i pošten način. Taj sistem je ukinut 2011.

Neki posmatrači sada se zalažu za to da slična privremena uprava preuzme vlast do održavanja novih izbora.

Vojska „ne bi trebalo da vodi vladu“

U međuvremenu, grupa od 21 istaknute ličnosti, među kojima su i aktivisti za ljudska prava i pravnici, pozvala je privremenu upravu da preduzme mere za otklanjanje uzroka masovnog nezadovoljstva, što je i dovelo do svrgavanja Šeik Hasine.

U saopštenju su naveli da se nagomilani gnev javnosti zbog dugogodišnjih izbornih prevara, široko raširene korupcije, lošeg upravljanja privredom i represije sada pretvorio u masovni pokret.

„Vlast bi trebalo preneti na nacionalnu ili privremenu vladu ustavnim putem, pa i izmenom ustava ako je potrebno, a sve nakon razgovora sa studentima koji protestuju i sa političkim strankama.“

Grupa je takođe naglasila da vojska ne bi trebalo da upravlja zemljom i da bi umesto toga trebalo da preda vlast civilnoj, privremenoj vladi i da se vrati u kasarne.

Šahdin Malik je jedan od potpisnika tog pisma. U razgovoru za DW, on naglašava da je uloga vojske da štiti Bangladeš od spoljnih pretnji, a ne da upravlja zemljom.

„Vojska treba da zaštiti zemlju od spoljnih sila u ratu. Nije njena uloga da vodi zemlju“, rekao je Malik.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku