Prekretnica u nemačkom SPD-u

Suviše naivna kada je u pitanju dijalog s Kremljem, preterano proruski orijentisana, previše fokusirana na politiku „Promene kroz trgovinu“. To su samo neke od optužbi na račun vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke. SPD je sada pripremio programski dokument koji unosi promene u njenu spoljnu politiku. Moglo bi se pomisliti da je preorijentacija u spoljnoj i bezbednosnoj direktna posledica ruskog agresorskog rata, ali te promene pripremane su i pre tog događaja.

Još u decembru 2021. delegati na saveznoj stranačkoj konvenciji dali su rukovodstvu stranke zadatak da preispita pogled socijaldemokrata na međunarodnu politiku. Stranka je tada još uvek verovala da ruski predsednik Vladimir Putin neće napasti Ukrajinu. „Međunarodno-političko povereništvo“ (KIP) deluje dakle više od godinu dana, a dokument s rezultatima njegovog rada bio je ekskluzivno dostupan prvom programu nemačkog javnog servisa ARD-u.

„Prekretnica“ u ruskoj politici

Pod vođstvom jednog od lidera SPD-a Larsa Klingbajla, ključni političari iz stranke, parlamentarne grupe i vlade pokušali su ni manje ni više nego da u potpunosti preispitaju spoljnu i bezbednosnu politiku SPD-a. U povereništvu, između ostalih, sede i predsednik poslaničke grupe SPD-a u Bundestagu Rolf Micenih, savezna ministarka za pomoć u razvoju Svenja Šulce, šef kancelarskog kabineta Volfgang Šmt, ali i predstavnici socijaldemokratske omladine, Jusos.

Već je u junu prošle godine lider stranke Klingbajl u govoru u održanom socijaldemokratama bliskoj Fondaciji Fridrih Ebert rekao da Nemačka mora više da teži vodećoj ulozi na međunarodnom planu. Za SPD su to novi tonovi. Stranka sada teži onome što socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc već dugo priča. A šta to znači za stranku definisano je na 21 stranici novog spoljnopolitičkog dokumenta.

Tu je, između ostalog, i temeljno prestrojavanje SPD-ove politike prema Rusiji. Izraz „prekretnica“ pojavljuje se ukupno deset puta – to pokazuje blisku isprepletanost stranke i kancelara koji teži toj „prekretnici“. Dokument je, u neku ruku, pojašnjenje i teorijska nadgradnja politike kancelara Šolca.

Već na drugoj stranici dokumenta autori pišu da je svetski poredak utemeljen na pravilima sve više pod pretnjom. Sve više država pokušava da zakon jačeg stavi iznad snage zakona. To je tvrdnja koju kancelar Šolc veoma često koristi u svojim govorima.

Pravovremeno prepoznavanje globalnih kretanja

U oči upada i samokritika SPD-a. Razvoj situacije poslednjih godina pokazuje da napori da se održi svetski poredak utemeljen na pravilima nisu uvek bili uspešni. Klingbajl je tokom svog govora u junu prošle godine rekao da je na signale iz Rusije trebalo drugačije gledati i to najkasnije nakon aneksije Krima 2014.

Osnovni preduslov mira i reda jeste oslanjanje na sopstvene snage, što uključuje jake institucije, kao i otpornu i atraktivnu privredu. To su uvek bili temelji socijaldemokratske politike.

Zalaganje za NATO-cilj od dva odsto izdvajanja

Ono što je novo jeste da SPD sada takođe naglašava da se sopstvena snaga definiše i vojnim sposobnostima. Godine 2017. tadašnji lider stranke Zigmar Gabrijel vodio je javnu svađu sa SAD oko cilja NATO od dva odsto izdvajanja od BDP-a za vojne potrebe. „Ne znam ni gde bismo smestili sve te nosače aviona koje bismo morali da kupimo kada bismo uložili 70 milijardi evra godišnje u Bundesver“, govorio je tada Gabrijel na marginama sastanka ministara spoljnih poslova NATO.

Takve izjave sada zvuče kao da su iz nekog drugog vremena. U novom spoljnopolitičkom dokumentu SPD-a stranka se zalaže upravo za tih dva odsto izdvajanja. Nemačka time jasno stavlja do znanja da se saveznički partneri mogu na nju da se oslone.

Fokusiranje na globalni jug

Osim s NATO, važno je ući u strateška partnerstva i sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike, piše u dokumentu. To je vidljivo i u potezima vlade: već sada su diplomatska putovanja i aktivnosti usredsređeni na južnu poluloptu. Kancelar Šolc uskoro putuje u Brazil, Argentinu i Čile.

Cilj je uključiti te zemlje u globalne aktivnosti i ponuditi im partnerstva kako se ne bi okretale Rusiji i Kini (slično kao i u slučaju Zapadnog Balkana). Kina je u dokumentu SPD-a opisana kao „partner“, „konkurent“ i „predstavnik konkurentskog sistema“.

Odvajanje od Kine nije opcija

Politika stranke prema Kini takođe se redefiniše novim dokumentom. S jedne strane, Kina je, kako se navodi, relevantan igrač bez kojeg ne mogu da se reše globalni izazovi poput klimatskih promena. Istovremeno, ta zemlja je ekonomski usko povezana s Evropom. Odvajanje od Kine zato nije opcija. Umesto toga, mora se, kako je rečeno, rediti na smanjenju rizika. Kako bi smanjio ekonomsku zavisnost, SPD se oslanja na diversifikaciju. Kad je reč o sirovinama, u budućnosti bi trebalo težiti tome da se uvek osim Kine na raspolaganju ima i alternativni dobavljač.

SPD ne želi da razgovara samo sa partnerima koji dele zapadne vrednosti. Da bi se postigli veći ciljevi, potrebno je ostati u dijalogu i sa, kako ih nazivaju, „teškim partnerima“. Tu se nova strategija socijaldemokrata razlikuje od njihovih koalicionih partnera Zelenih koji su u odnosu prema autoritativnim režimima tvrdokorniji. Dokument SPD-a trezveno zaključuje: ako više od polovine svetskog stanovništva živi u autokratski upravljanim državama, onda se politika partnerstva ne može ograničiti samo na demokratije. Za borbu protiv klimatske krize ili nuklearnog razoružanja važno je održavati kanale komunikacije otvorenim, „pa i sa teškim partnerima“.

S obzirom na to da su u proces donošenja novih smernica uključene sve relevantne struje unutar SPD-a, iz same stranke ne očekuju se velike kritike. Dokument je očigledno izraz širokog unutarpartijskog konsenzusa.

mr/nk (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.