1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Preko osamsto miliona gladnih u svetu

12. jul 2022.

Broj ljudi kojima preti glad nikada nije bio veći, upozorava organizacija „Pomoć gladnima u svetu“. Glavni razlog su suše i klimatske promene, a rat u Ukrajini je dodatno podigao cene hrane.

https://p.dw.com/p/4E0QR
Ugroženi ljudi u Južnom Sudanu
Ugroženi ljudi u Južnom SudanuFoto: Getty Images/AFP/N. Sobecki

U svetu gladuje oko 811 miliona ljudi, saopštila je nemačka organizacija „Pomoć gladnima u svetu“  (Welthungerhilfe).

Kako navode, nagli rast cena hrane izazvao je krizu u mnogim zemljama. Klimatska kriza, oružani sukobi i pandemija već su prošle godine dramatično pogoršali situaciju s hranom na globalnom jugu, navodi organizacija.

Ruski napad na Ukrajinu znatno je pogoršao situaciju poslednjih meseci, navodi organizacija u novom izveštaju.

Pogođen globalni jug

Situacija je posebno dramatična u Jemenu, Avganistanu i Južnom Sudanu – ali i na Madagaskaru te u zemljama istočne Afrike, gde posledice klimatske krize uzrokuju velike suše. Ovo je „poziv na uzbunu da se konačno pojačaju napori u borbi protiv klimatskih promena, koje vode sve ozbiljnijim humanitarnim krizama“, stoji u godišnjem izveštaju.

Suše poput sadašnje na Rogu Afrike ili one od prošle godine na Madagaskaru pokazuju kobne posledice klimatskih promena, rekao je glavni sekretar Matijas Moge. „Svako ko ima na raspolaganju nešto manje od tri dolara dnevno jednostavno ne može priuštiti udvostručene cene hleba.“

Prema navodima „Pomoći gladnima u svetu“, povećanje cena najviše pogađa one koji su već bili među najsiromašnijima. Prema izveštaju, cene hrane već su prošle godine porasle za 28 odsto zbog „višestrukih kriza“, a sada je rat u Ukrajini dodatno pogoršao stvari.

Klimatske promene izazivaju glad

Iako je pandemija dovela do vanrednih situacija, u mnogim zemljama najveći pokretači gladi prošle godine bili su sve ozbiljniji efekti klimatskih promena i sve veći broj oružanih sukoba, navodi Welthungerhilfe.

„Posledice klimatske krize su nasilni sukobi koji podstiču glad. Njihov broj se ponovno povećao poslednjih godina. Ratovi imaju ogroman uticaj na prehrambeni sistem, na primer, jer se pale polja, pljačkaju zalihe ili se ograničava prodaja žetve“, piše u izveštaju.

Samo prošle godine ova organizacija je, prema sopstvenim navodima, podržala oko 16,6 milijuna ljudi u 36 zemalja s 526 projekata. Najviše pomoći – ukupno 190,5 milijuna evra - otišlo je za projekte u Africi.

zi (ard, dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.