Pregovori o Siriji su samo nada

Dojče vele: Predstavnici sirijske opozicije putuju danas u Ženevu. Da li je već to samo po sebi nekakav uspeh?

Ginter Mejer: To je bez sumnje uspeh. Do petka uopšte nije bilo sigurno da će se dogoditi. Visoki komitet za pregovore koji podržava Saudijska Arabija, a koji zastupa najvažnije sirijske opozicione grupe, uslovio je učešće na ženevskim pregovorima ispunjenjem humanitarnih preduslova: zahtevao se momentalni prekid napada iz vazduha na civile, kao i isporuka humanitarne pomoći u oblasti koje su pod kontrolom Asadovog režima. Tek nakon ispunjenja tih uslova opozicione grupe bile su spremne da dođu u Ženevu. No, zbog toga što su pre svih SAD insistirale da se pregovori održe i bez ispunjenja tih uslova, opozicione grupe su popustile i potvrdile učešće u „političkom procesu“.

Šta se tačno želi da se postigne u Ženevi?

Rezolucija koja je u decembru usvojena u Savetu bezbednosti UN, predviđa 18-mesečni plan za stišavanje rata u Siriji. U prvih šest meseci trebalo bi da se, nakon prestanka napada na civile, obrazuje sveobuhvatna prelazna vlada sastavljena od svih konfesionalnih grupa. A na kraju političkog procesa trebalo bi da se održe slobodni i fer izbori pod nadzorom Ujedinjenih nacija.

Da li je to uopšte realno?

Za inostrane vlade, koje podržavaju Asadov režim ili pak žele da ga pobede, u međuvremenu je postalo jasno da vojno rešenje ovog sukoba nije moguće. Istovremeno je izbeglička kriza poprimila takve dimenzije da je pritisak na sve učesnike da se rat okonča što je pre moguće, toliko veliki kao nikada do sada. No, veliko je pitanje da li će akteri unutar same Sirije, kao i inostrane sile koje ih podržavaju, biti spremne da se odreknu svojih interesa u cilju postizanja mirovnog rešenja.

Ima li u ovom ratu još uvek strana koje polaze od toga da ne moraju da pregovaraju jer su vojno superiornije?

Nakon što je sirijska vojska, uz podršku Hezbolahovih kopnenih trupa i Irana, a pre svega zahvaljujući ruskim vazdušnim napadima, poslednjih nedelja osvojila važne teritorije u borbi s različitim pobunjeničkim grupama, posebno Asadov režim ima malo interesa u ovom trenutku za prestankom borbi.

Sigurno je da takav interes nemaju ni teroristička grupa Islamska država, a ni Nusra-front.

Teroristička grupa „Islamska država“ i Nusra-front, koji pripada Al Kaidi, su u svakom slučaju isključeni iz pregovora. Ali, i druge radikalne islamističke paravojne formacije, kao na primer Ahrar aš Šam, koja pripada tzv. „Osvajačkoj armiji“ koju podržavaju Saudijska Arabija, Katar i Turska, nemaju interesa da polože oružje.

Da li je onda upitan uspeh mirovnih pregovora?

Sada, na početku mirovnih pregovora, prepreke izgledaju nesavladive. Postoji doduše mala šansa da se, pod uticajem SAD s jedne i Rusije s druge strane, nacionalne i zaraćene strane nateraju na pregovore. Ali, to svakako nije način.

Profesor Ginter Mejer vodi Centar za istraživanje arapskog sveta na Univerzitetu u Majncu.