Predsednički izbori u Turskoj: odluka pada u drugom krugu

Sve je verovatnije da će drugi krug izbora krajem maja odlučiti da li će predsednik Redžep Tajip Erdogan osvojiti još jedan mandat. Posle višesatnog prebrojavanja glasova, predstavnici njegovog tabora, ali i opozicije priznali su da niko od kandidata neće preći 50 odsto u prvom krugu.

-pročitajte još: „Ne verujte nijednoj anketi“

Erdogan je već iskazao spremnost za drugi krug protiv opozicionog kandidata Kemala Kiličdaroglua. „Još ne znamo da li će se izbori završiti u prvom krugu, ali ako nas narod pošalje u drugi krug, mi ćemo to poštovati“, rekao je on pristalicama sinoć u Ankari.

I državna novinska agencija Anadolu i proopoziciona agencija Anka prenose da je, nakon prebrojanih gotovo svih glasova Erdogana osvojio 49,25, a Kiličdaroglu 45,05 odsto glasova.

„Prvi rezultati kao da ukazuju da najverovatnije idemo u drugi krug“, naveo je Abdelazim Mohamed, analitičar Al Džazire. Drugi krug bi se održao kroz dve sedmice.

Ostali glasovi, oko pet procenata, otišli su Sinanu Oganu, autsajderu čiji bi glasači mogli da prelome taj drugi krug, ukoliko do njega dođe. Veruje se da bi većina njih glasala za Kiličdaroglua.

Izbori su unapred označeni kao moguća prekretnica za Tursku kojom oko dve decenije Erdogan kormilari sve čvršćom rukom. Opozicija ga optužuje za gušenje sloboda, ukidanje načela kemalizma, kao i bezobalni nepotizam i korupciju.

Erdogan je tokom posebno posle neuspelog državnog udara 2016. godine širio svoje nadležnosti i gomilao sve više moći u svojim rukama.

Vlast će odbraniti parlament?

Što se tiče parlamentarnih izbora koji se održavaju paralelno, stranka Erdoganova AKP vodi sa oko 37 odsto glasova, a u koaliciji sa partnerima je na oko 50 odsto, što bi trebalo da je dovoljno da se zadrži većina. U toj koaliciji su, pored Erdoganove AKP, i ultra-nacionalistička MHP i neke manje partije.

Najveća opoziciona kolona koju predvodi Kiličdarogluova republikanska stranka CHP došla je do oko 38 odsto, dok sama CHP ima oko 28.

Levičarska opcija, u kojoj je i kurdska partija HDP, na putu je da osvoji oko devet odsto glasova. To je dovoljno da se prebaci cenzus koji je postavljen na sedam odsto, nakon što je ranije dugo bio na deset odsto.

Hoće li Erdogan otići mirno?

Pred izbore je Erdogan naveo da će demokratski prihvatiti narodnu volju. No mnoge brine reakcija na veliki izborni poraz u Istanbulu 2019. godine, kad je izborna komisija poništila opozicionu pobedu, pa je opozicija morala da pobedi još jednom.

Tako je gradonačelnik najveće turske metropole postao Ekrem Imamoglu (CHP). On je pak u decembru prošle godine nepravosnažno osuđen na dve godine i sedam meseci zatvora i zabranjeno mu je da se bavi politikom zbog tobožnjeg „vređanja izborne komisije“.

Njegov partijski šef Kiličdaroglu (74) najavio je da će, ako postane predsednik, iz korena promeniti Tursku i ukinuti represiju. On je obećao da će ukinuti krivično delu „uvrede predsednika“ na osnovu kojeg su hiljade ljudi osuđene pod Erdoganom.

Prema državnoj izbornoj komisiji, glasanje u nedelju je proteklo bez većih problema.

Kiličdaroglu je ipak putem Tvitera pozvao svoje članove biračkih odbora na oprez: „Ne gubite iz vida glasačke kutije, šta god da se desi, sve dok ne bude isporučen i poslednji potpisani izveštaj.“

nr (afp, ap, rtr)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.