Milo Đukanović protiv starih i jednog novog rivala

U Crnoj Gori se 19. marta održava prvi krug predsedničkih izbora na kojima će građani birati između aktuelnog predsednika Mila Đukanovića i lidera stranaka koje su 2020. smenile sa vlasti njegovu Demokratsku partiju socijalista (DPS). Iako je u crnogorskom sistemu podele vlasti funkcija predsednika znatno slabija od premijerske, ovi izbori se vide kao značajni, jer bi mogli da budu uvod i u vanredne parlamentarne izbore i novu podelu moći na prilično zamršenoj crnogorskoj političkoj sceni.

Osim Đukanovića, u trci su i jedan od lidera prosrpskog Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić, zatim Jakov Milatović iz novog pokreta „Evropa sad“, koji je sve popularniji među biračima, te Aleksa Bečić, kao lider Demokrata, još jedne značajne stranke aktuelne većine, koja je, međutim, slabije prošla na nedavnim lokalnim izborima. Kandidati su i lider jedne od brojnih stranaka vladajuće većine – Ujedinjene Crne Gore, Goran Danilović, te poslanica opozicione Socijaldemokratske partije (SDP), Draginja Vuksanović-Stanković.

Ako dođe do drugog kruga izbora, on će se održati 2. aprila.

Test snage Đukanovića, ali i nove vlasti

Politička analitičarka Daliborka Uljarević za DW ocenjuje da se na ovim predsedničkim izborima odlučuje i o terminu i rezultatu eventualnih vanrednih parlamentarnih izbora. „Za pobedničke koalicije sa izbora u avgustu 2020. godine i nove aktere iz tog dela političkog spektra, ovo će biti najozbiljniji test da li su uspeli da sačuvaju taj rezultat ili su ove dve i po godine razočarale građane u tolikoj meri, da oni i dalje vide Đukanovića kao svoj većinski izbor. Ovi izbori će odrediti i budućnost samog DPS-a, koji nije uspeo da se suštinski reformiše, niti pozicionira kao partija koja ima snage i znanja da deluje kao snažna opozicija, zbog čega i beleži trend pada, iako još uvek ne dramatičan. Konačno, ovi izbori će odrediti i to da li Crna Gora ostaje u okvirima do sada utvrđenih spoljnopolitičkih prioriteta ili se oni menjaju pod rusko-srpskim uticajem“, smatra Uljarević.

-pročitajte još: Đukanović: Crna Gora nije neprijatelj Rusiji nego agresiji

I politička novinarka dnevnog lista „Vijesti“ Biljana Matijašević smatra da su ovi predsednički izbori značajni, jer su, kaže, mera moći koju trenutno ima Đukanović. „On je oslabljen nakon parlamentarnih izbora, kada je njegova partija izgubila vlast. Ovo je njegova poslednja prilika da povrati svoju, a time i moć DPS-a“, veruje Matijašević.

Kampanja će biti nikad kraća, ali ju je već obeležio jedan kuriozitet. Naime, iz trke za predsednika izbačen je lider pokreta „Evropa sad“ Milojko Spajić, zato što se ispostavilo da ima prebivalište u Beogradu i srpsko državljanstvo, što je u suprotnosti sa crnogorskim Zakonom o državljanstvu. Spajić je ranije tvrdio da nema dvojno državljanstvo, a na kraju se pravdao da ga advokat nije na vreme odjavio iz srpskog državljanstva. Zbog toga mu Državna izborna komisija (DIK), u kojoj najviše članova imaju DPS i DF, nije potvrdila kandidaturu. Podaci od Srbije traženi su i za Mandića, koji je još pre 12 godina rekao da ima srpsko državljanstvo. Iz Beograda je stigao odgovor da nema prebivalište u Srbiji.

„Očigledno je da je na delu bio udruženi poduhvat DPS i DF, jer sada imaju zajedničkog neprijatelja – ’Evropu sad’. Naravno, tome je doprinela i Spajićeva neodgovornost i to što je obmanjivao javnost. Ovde se i Srbija direktno umešala u izborni proces“, ukazuje Matijašević.

I Uljarević smatra de je diskvalifikacija Spajića od strane Komisije formalno-pravno sporna i da je političkog karaktera, ali podvlači da je za tu odluku materijal dao sam Spajić. „To su, očekivano, njegovi najjači politički protivnici iskoristili, ali ne mislim da postoji neka strategija saradnje DPS i DF, već je to ad hok akcija, u obostranom interesu“, dodaje Uljarević.

Izvestan drugi krug izbora, a u njemu…

Predizborne ankete govore da je drugi krug izbora izvestan, a analitičari, kao i partije, slažu se da će se u njemu sigurno naći s jedne strane Đukanović – i Mandić ili Milatović. Manje šanse daju se Bečiću.

„Draginja Vuksanović-Stanković će Đukanoviću uzeti nešto procrnogorskih glasova, ali to ga neće ozbiljnije ugroziti. S druge strane, glasovi pobednika izbora iz 2020. će se rasuti na Mandića, Bečića i Milatovića. Da su pobednici imali zajedničkog kandidata, Bečića ili Milatovića, pobeda bi im bila zagarantovana u prvom krugu“, uverena je Matijašević.

Ona u drugom krugu vidi Đukanovića i Milatovića: „Ako se ne desi neka nova afera u ’Evropi sad’, tada veće šanse za pobedu ima Milatović. On je za kratko vreme uspeo da sakupi više od 20.000 potpisa za kandidaturu, jer se kod građana probudio inat kao odgovor na spornu odluku Izborne komisije da diskvalifikuje Spajića. Ishod drugog kruga zavisiće i od toga koga će podržati DF“, smatra novinarka „Vijesti“.

S druge strane, Uljarević veruje da ovakva konstelacija odnosa ide na ruku Đukanoviću i Mandiću da se nađu u drugom krugu. „Spajićeva diskvalifikacija nije jedino breme s kojim Milatović ide u izbornu trku, jer su tu i kontroverze oko Spajićeve imovine. Milatović će tokom kampanje morati da bude više u defanzivi, pravdajući svog partijskog druga i lidera, a sužen mu je i prostor za afirmaciju sopstvenog programa“, smatra Uljarević. Ona kaže da je problem za Milatovića i to što cilja slično biračko telo kao i Bečić.

Politički kraj ili povratak Đukanovića?

Na ovim izborima Đukanović se bori za treći mandat predsednika. „Ako pobedi“, podseća Uljarević, „Đukanović će biti jedan od najdugovečnijih vladara u modernoj istoriji, jer bi s tim mandatom ubeležio 37 godina vlasti. Njegova pobeda dala bi ogroman impuls DPS-u za parlamentarne izbore, a posebno jer su i ove dve poslednje Vlade ozbiljno podbacile i to do te mere da se sada i gresi DPS-a iz prethodnog perioda čine manjima. S druge strane, njegov poraz bi značio i kraj DPS-a, odnosno oni bi u najboljem slučaju imali rizik da dobiju duplo manje mandata na narednim parlamentarnim izborima. Znači, za Đukanovića je ovo bitka iz koje izlazi kao pukovnik ili pokojnik, sredine nema“, smatra Uljarević.

Međutim, podseća Matijašević, Đukanović se tokom 30 godina, u političkom smislu, nakon svakog pada „uvek dočekao na noge“: „Očekujem da će izgubiti izbore, ali i da se neće povući iz političkog života, barem do narednih parlamentarnih izbora, već će krenuti u snažnu predizbornu kampanju i nastojaće da bude u javnosti itekako prisutan – iz inata“, kaže Matijašević.

S druge strane, kandidat DF-a Mandić, koji je prvi i počeo kampanju, u predizbornim spotovima poziva na pomirenje i kaže da se kaje zbog toga što je i svojim postupcima podgrevao podele u Crnoj Gori. „Mandić ima profesionalno dobro koncipiranu i prijemčivu kampanju koja teži širem obuhvatu od njegovog standardnog biračkog tela“, ocenjuje Uljarević. „Međutim, nisam sigurna koliko ona može da bude efikasna. S druge strane, ne može mu doneti ni štetu, jer nema nijednog desnijeg kandidata na svom polu koji bi mu naškodio zbog tog pristupa“, ocenjuje Uljarević.

Matijašević, pak, smatra da, „koliko god ubedljivo zvučao, teško da će Mandiću neko poverovati“: „Previše je pozivao na podele da bi mu neko verovao da se promenio. Mandić sada targetira mlade, prosrpski nastrojene glasače, koji nisu upamtili njegove ranije nastupe u Skupštini Crne Gore i pozive na sukobe“, zaključuje Matijašević.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.