Predsednika nema ko da kontroliše
4. oktobar 2018.
Nakon izbora održanih 24. juna, u Turskoj je stupio na snagu predsednički sistem, u potpunosti prilagođen prvom čoveku zemlje Redžepu Tajipu Erdoganu. To podrazumeva i promene u turskom parlamentu.
U novom sistemu parlament gotovo da nema pravo glasa. Poslanici, takođe, više nemaju ovlašćenja da postavljaju usmena pitanja zameniku predsednika i ministrima – sada mogu da im se obraćaju samo pisanim putem.
Pored toga, oni više ne mogu da postavljaju pitanja predsedniku. Predstavnici opozicije, kao i analitičari imaju isto mišljenje: ukidanjem prava poslanicima da postavljaju usmena pitanja slabi se sistem.
Za promenu ustava, koja je s junskim izborima stupila na snagu, prošle godine na referendumu izjasnilo se 51 odsto birača.
Nema više podele vlasti
Ozgur Ozel, član najveće opozicione Republikanske narodne stranke (CHP) kaže da je u Turskoj, nakon 98 godina, parlamentarni sistem ukinut. „Sada imamo predsednički sistem samo zato jer to želi predsednik Erdogan. Podela vlasti, glavni princip demokratije, u Turskoj više ne postoji.“
„Nećemo prestati da naglašavamo da je parlament naroda postao parlament vlastodršca“, kaže Ozel. Novim sistemom je, tvrdi opozicioni političar, ukinuta funkcija premijera i sada je predsednik na čelu izvršne vlasti. „Erdogan sada imenuje sve ministre i ostale zvaničnike. On ne postavlja nikome nikakva pitanja, niti traži savet, čak ni od parlamenta. On sastavlja svoj sopstveni tim. Na takav način se ne vlada“.
„Predsednik Erdogan je parlamentu oduzeo sva ovlašćenja“, komentariše Ozel ukidanje mogućnosti za postavljanje usmenih pitanja u parlamentu, što je do sada bio efikasan kontrolni mehanizam, a koji je sada ukinut.
Više nisu dozvoljene istrage
Novi sistem takođe zabranjuje istrage protiv zamenika predsednika i ministara u vladi, ukoliko postoje sumnje da su nešto nezakonito radili. Za pokretanje takve istrage potrebna je saglasnost svih članova parlamenta – „a to je nemoguće“, kaže Meral Beštaš iz Demokratske partije naroda (HDP), stranke koja predstavlja kurdsku opoziciju.
Većinu u parlamentu koji ima 600 poslanika, ima Erdoganova Stranka pravde i razvoja (AKP) u koaliciji sa desnoekstremnim konzervativcima iz Partije nacionalističkog pokreta (MHP). „Obema strankama upravlja Erdogan. One rade ono šta on kaže“, tvrdi Beštaševa.
Politikolog Baškin Oran kaže da Ankara i dalje pokušava da stvori utisak da u Turskoj postoji podela vlasti. „Svi se boje da kritikuju predsednika ili sistem, jer je pravosuđe potpuno pod njegovom kontrolom“, kaže Oran. „Parlament koji ne može da kontroliše predsednika je besmislen. U budućnosti ćemo sve jasnije moći da vidimo koliko je parlament besfunkcionalan“.
„Opozicija je ućutkana"
Izmenjen je i poslovnik o radu parlamenta. Skraćeno je pre svega vreme obraćanja pripadnika opozicije. Ozgür Ozel iz CHP kaže da će novim pravilima, na kojim se trenutno radi, parlament u potpunosti biti pod kontrolom predsednika. „Jedini cilj AKP jeste da ućutka parlament i omogući da samo predsednik ima pravo glasa“.
Meral Beštaš iz HDP dodaje: „Ubuduće na žalost nećemo imati jak parlament, već ojačanog Erdogana. Opozicija u Turskoj je ućutkana, a demokratija ukinuta“.