Predizborna kampanja na blokiranim društvenim mrežama

„Bez moje vlade u Iranu ne bi bilo društvenih mreža", pohvalio se 10. aprila iranski predsednik Hasan Rohani. Bila je to njegova poslednja konferencija za novinare, uoči zvaničnog početka predizborne kampanje za predsedničke izbore. Državljani Irana 19. maja biraju novog predsednika. Međutim, još uvek nije poznato za koga će moći da glasaju. Prijavljivanje predsedničkih kandidata je počelo tek u utorak, 11. aprila. Kandidati su za prijavu imali samo pet dana. Nakon toga dolazi prva prepreka na putu ka mestu predsednika: kandidaturu mora da odobri takozvano Veće čuvara revolucije.

Veće čuvara revolucije je deo iranskog političkog sistema, koje pre izbora potvrđuje „ideološku kvalifikaciju“kandidata. Aktuelni predsednik Irana Rohani takođe još jednom mora da prođe tu proceduru. Pritom Rohani, koji važi za reformatora, čak i unutar administracije ima neistomišljenike. Državna radio-televizija 10. aprila je odbila da uživo prenosi Rohanijevu konferenciju za novinare. Generalnog direktora iranske državne radio-televizije IRIB direktno postavlja vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamnej. On pripada konzervativnim krugovima.

Rohanijeva konferencija za novinare uživo je mogla da se prati preko Instagrama, jedne od malobrojnih društvenih mreža koje su dozvoljene u Iranu. Rohanija na Instagramu prati preko milion ljudi, više nego popularnog trenera iranske fudbalske reprezentacije. „Reformsko orijentisane snage svoju bazu imaju među mladim, dobro obrazovanim slojevima društva", izjavio je za DW politolog Sadeg Zibakalam sa Univerziteta u Teheranu: „Te snage do svojih pristalica najbolje dolaze preko društvenih mreža". Rohani je svojim pristalicama pred poslednje izbore obećao više stvari. Pre četiri godine je najavio da će se založiti za okončanje „blokade-interneta".

Fejsbuk i Tviter još uvek blokirani

Novinar Reza Hagihatnedžad u razgovoru za DW kaže da Rohani ne može sam da postigne to da svi Iranci dobiju pravo na pristup informacijama iz čitavog sveta. „Od 2012. godine odluke koje se tiču internet-politike donosi iransko Vrhovno veće za sajberspejs. To veće je osnovao Ajatolah Ali Hamnej i ono je njemu odgovorno. Vlada u tom veću samo ima svog predstavnika."

Iran je mlada nacija. Prosečna starosna dob Iranaca iznosi 30 godina. Prema zvaničnim podacima više od polovine od ukupno 80 miliona Iranaca koristi internet. I to bez obzira što je mnogima blokiran pristup popularnim platformama kao što su Fejsbuk i Tviter. Mnogi Iranci cenzuru zaobilaze VPN pristupom (Virtuelna privatna). To važi i za političare: skoro svi članovi reformski orijentisane vlade imaju profil na Tviteru. Taj Tviter-tabu, kaže politolog Zibakalam, razbio je ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif.

Tviter je u Iranu veoma osetljiva platforma. Nakon spornih predsedničkih izbora 2009. godine Tviter je bio kanal preko kojeg su u svet odlazile vesti o protestnom pokretu. Sami demonstranti često koriste Tviter za koordinaciju svojih akcija. Tviter je postao medij „Zelenog pokreta". Dok je na dužnosti bio sporni predsednik Mahmud Ahmadinedžad, Tviter je bio strogo kontrolisan. Ahmadinedžad se za vreme svoja dva mandata između 2005. i 2013. godine pretnjama Izraelu i širenjem atomskog programa pobrinuo za stalne napetosti sa Zapadom, a time i za političku i privrednu izolaciju zemlje.

Tviter: oruđe i tvrdolinijaša u predizbornoj kampanji

"Za vreme pregovora o iranskom atomskom programu Zarif je preko Tvitera počeo da informiše mlađu publiku. Konzervativni krugovi su u stvari bili protiv pregovora. Tome treba još dodati da su oni kontrolisali i sve državne medije u Iranu", podseća Zibakalam: „Međutim, protiv Zarifa nisu mogli da preduzmu ništa. Ipak, nakon toga su i oni počeli da koriste društvene mreže".

Samo nekoliko sedmica uoči predsedničkih izbora, preko Tvitera se javio bivši predsednik Ahmadinedžad. „Ja sam. Mir, ljubav i srdačan pozdrav", podravio je Ahmadinedžad početkom marta svoje pristalice preko Tvitera u jednoj video-poruci na engleskom jeziku. Njegova inicijativa je tada ocenjena kao nova strategija u okviru predizborne kampanje tvrdolinijaša.

Iranski vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamnej, čije su reči u Islamskoj republici praktično zakon, još 2016. godine je savetovao radikalnog fundamentalistu da se ne kandiduje. I taj 60-godišnjak je i poslušao.

Međutim, nakon nekoliko demantija, bivši iranski predsednik Ahmadinedžad se ipak kandidovao na predsedničkim izborima koji se održavaju 19. maja. Zajedno sa svojim dugogodišnjim zamenikom Hamidom Bagaeijem registrovao se u ministarstvu unutrašnjih poslova. Pritom je Ahmadinedžad ranije uvek tvrdio da će upravo svog dugogodišnjeg zamenika da podrži kao nezavisnog kandidata u borbi protiv Hasana Rohanija.