Pravosudni produžeci rata u BiH

Analitičari se ne slažu sa ocenama pojedinih političara da hapšenja bivših pripadnika HVO (Hrvatskog vijeća odbrane) u Orašju ne ugrožavaju odnose između BiH i Hrvatske. Takve ocene nedavno je izneo predsednik HDZ-a u BiH Dragan Čović. On je u Zagrebu s najvišim zvaničnicima Hrvatske i zagrebačkim nadbiskupom kardinalom Josipom Bozanićem razgovarao o položaju Hrvata u Bosni i Hercegovini i događajima u Orašju. Tom prilikom rekao je da su optužnice „selektivne“ i „politički diktirane“.

Na optužbe iz Hrvatske da iza hapšenja stoji „političko Sarajevo“, usledila su pravdanja Bošnjaka. „Bošnjaci nemaju veze sa hapšenjima u Orašju“, izjavio je predsednik SDA Bakir Izetbegović dodajući da se prilikom hapšenja „nije vodilo računa o političkom trenutku“. Ispostavilo se da su za hapšenje Đure Matuzovića i njegovih saboraca iz HVO, određivanje pritvora i policijske akcije u Orašju odgovorni srpsko-hrvatski kadrovi u pravosuđu BiH i SIPA, bliski vladajućim strukturama u Banjaluci i HDZ-u BiH, o čemu je za „Slobodnu Bosnu“ pisao novinar Senad Avdić.

Krstičevićev oprez

Nedugo nakon hapšenja u Orašju, usledili su i prvi nagoveštaji pogoršanja odnosa između dve zemlje. Hrvatskog ministra odbrane Damira Krstičevića, „tajne službe“ su upozorile da bi u BiH mogao da bude uhapšen. Kako prenose neki hrvatski mediji, Krstičević bi mogao da odgovara za ratne zločine počinjene 1995. godine na području Jajca i Donjeg Vakufa. Zločini su, navodno, počinjeni u završnim operacijama u BiH u kojima je učestvovala i Hrvatska vojska. Krstičević je najpre rekao da nema zvanične potvrde da je pred pravosuđem BiH optužen ili osumnjičen za ratne zločine, ali je ipak otkazao posetu Sarajevu tokom koje je u utorak (8.11.) trebalo da prisustvuje sastanku ministara obrane država članica Odbrambene saradnje srednje Evrope.

I novinar „Večernjeg lista“ Zoran Krešić smatra da hapšenja bivših pripadnika HVO u Orašju imaju „političku pozadinu“, te da su već pričinila štetu odnosima između dve zemlje. „Dominantni uticaj na rad državnih pravosudnih institucija ima političko Sarajevo. Od 15 sudija koji procesuiraju ratne zločine, samo jedan je Hrvat. Stanje je slično i u Tužilaštvu. Priznaćete, to kod Hrvata ne pruža velike razloge da imaju poverenja u rad pravosudnih institucija“, kaže Krešić za DW. „Niko nema ništa protiv da se pojedinci procesuiraju za ratne zločine, ali ima ako se optužuje ceo komandni vojni i civilni vrh, i ako se na osnovu toga govori o udruženom zločinačkom poduhvatu“, dodaje naš sagovornik.

Selektivno korišćenje dokumenata

Krešić podseća da je još bivši hrvatski premijer Zoran Milanović „prekinuo saradnju s pravosudnim institucijama BiH zbog selektivnog korišćenja dokumenata“ koji rasvetljavaju istinu o proteklom ratu. „Najava da bi se na optužnicama mogli naći gotovo svi oficiri Hrvatske vojske koja je legalno ratovala na području BiH, što je deo sporazuma Izetbegović-Tuđman, a posebno se to odnosi na Posavinu, upalilo je alarm za uzbunu. Potencijalno je to 900 oficira Hrvatske vojske i HVO“, kaže Krešić, zaključujući da u BiH „niko nije pobedio u ratu, niti će se to dogoditi u pravosudnim produžecima“.

Govoreći o aktuelnim odnosima između dve zemlje, sarajevski profesor Esad Bajtal naglašava da Hrvatska kao članica Evropske unije i NATO više neće moći da sledi logiku „Tuđmanove sofisticirane i otvorene ad hok samovolje“. „Obe zemlje imaju sve razloge za negovanje dobrosusedskih odnosa i uzajamnosti koje relaksiraju ne baš ugodno posleratno nasleđe devedesetih godina. Svaki drugi odnos pravi probleme i jednoj i drugoj. Evropa insistira na komšijski sređenim i raščišćenim odnosima. Hrvatska, kao članica, to mora da poštuje, a BiH, kao aspirator na to članstvo, ima sve razloge da i sama sledi istu logiku“, kaže Bajtal za DW.

Ko se još seća Jelavića?

U Bosni i Hercegovini su i ranije hapšeni Hrvati optuženi za ratne zločine, ali reakcije zvaničnog Zagreba nikada nisu bile tako oštre. Usledile su i svojevrsne „kontramere“, odnosno najavljene su istrage protiv oficira Armije BiH. „Akteri ove halabuke s hrvatske strane su krajnje nediplomatski i pre bilo kakvog uvida u razloge hapšenja, počeli sa galamom, pritiscima, pretnjama i ucenama. Oni zaboravljaju da je BiH suverena zemlja sa svojim pravosuđem i drugim nadležnim i kompetentnim organima. Hrvatski politički vrh ponaša se kao da je BiH hrvatski protektorat, kome će politički Zagreb da diktira način življenja i uređivanja unutrašnjih odnosa“, kaže Bajtal.

Naš sagovornik podseća i na slučaj odbeglog člana Predsedništva BiH Ante Jelavića koji je zloupotrebio dvojno državljanstvo i utočište potražio u Hrvatskoj. „Kad Jelavić pobegne u Hrvatsku od ovdašnjeg prava i pravde, onda BiH ćuti, a Zagreb ne radi ništa da ga sam procesuira. Kada, kao ovih dana, sprečite eventualno bekstvo nekih drugih mogućih begunaca, onda doživljavamo ovo što doživljavamo. Uostalom, u pitanju su građani BiH, koji, usput, imaju i hrvatsko državljanstvo. Naravno, briga Hrvatske da se razumeti, ali je način ispoljavanja te brige, u demokratskom svetu uzajamnosti i dobrosusedstva, nezamisliv“, ističe Bajtal.

Pripreme za novi srpsko-hrvatski sporazum o BiH

Advokat i bivši urednik magazina „Dani“ Senad Pećanin kaže da se imidž evropeizma Andreja Plenkovića i njegove vlade „brzo razbio“ na odnosu prema BiH. „Čini se da je reakcija na hapšenje u Orašju proizvod strategije koja za cilj ima stvaranje trećeg entiteta u BiH i to kroz iznuđenu ustavnu rekonstrukciju države. Sredstvo za postizanje tog cilja je internacionalizovanje fame o ugroženosti Hrvata, katolika, u BiH. Dragan Čović i Milorad Dodik u HDZ-u Tomislava Karamarka nisu imali partnera za taj projekat. Čini se da Andrej Plenković jeste njihov partner. Istovremeno, čuju se glasovi po kojima i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović iznosi ideje o saradnji s Aleksandrom Vučićem u odnosu prema BiH. Nakon sporazuma Cvetković-Maček, Tuđman-Milošević i Karadžić-Boban, čini se da je BiH na početku još jedne epizode istorijske trakavice“, kaže Pećanin za DW.

U dosadašnjim pričama o hapšenju bivših pripadnika HVO, profesor Bajtal primećuje odsustvo reakcije predsednika Republike Srpske Milorada Dodika: „Zanimljivo, iako se radi o srpskim žrtvama, uvek ratoborni Dodik, koji koristi svaku priliku da se eksponira kao narodni tribun, sada na galamu iz Zagreba – ćuti. Nije li ta ćutnja logički simptomatična, i ne podstiče li na zdravorazumsku sumnju prikrivene koordinacije ove neobične, diplomatski skandalozne galame?“