1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Pravne posledice referenduma

26. septembar 2016.

Pravni stručnjaci iz Bosne i Hercegovine uglavnom se slažu u oceni da „neustavni“ referendum u Republici Srpskoj neće imati pravne posledice. Čekaju se reakcije Tužilaštva BiH i međunarodne zajednice.

https://p.dw.com/p/2QaGt
Referendum in RS
Foto: Klix.ba

Profesor na Pravnom fakultetu u Istočnom Sarajevu Goran Marković podseća da je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik govorio kako je referendum „samo anketa". „Mislim da ovaj referendum neće imati nikakvih pravnih posledica i da će Skupština RS 11. oktobra da menja Zakon o praznicima, kako bi se pronašlo neko kompromisno rešenje", rekao je Marković za DW. Naš sagovornik veruje da je priča o referendumu „dobrim delom" politička igra i deo predizborne kampanje, odnosno da je Dodik za sopstvene potrebe iskoristio „preglasavanje" srpskih sudija u Ustavnom sudu BiH.

Bivši sudija Ustavnog suda Federacije BiH Faris Vehabović kaže da je referendumom prekršen Ustav BiH, te Dejtonski mirovni sporazum. On je, gostujući u programu BHRT-a (Bosanskohercegovačke radio-televizije), upozorio na očigledne nepravilnosti i nelogičnosti na osnovu kojih takođe može da se ospori valjanost referenduma sprovedenog u nedelju (25.9.) u RS. „Na glasačkim mestima nije bilo nezavisnih posmatrača, a mnogi ljudi nisu mogli da se pronađu na biračkim spiskovima. To potvrđuje i slučaj predsednika Srpske demokratske stranke (SDS) Mladena Bosića", rekao je Vehabović.

Čeka se reakcija Tužilaštva BiH i međunarodne zajednice

Pravni stručnjaci iz Federacije BiH sada očekuju da Tužilaštvo BiH pokrene istragu protiv odgovornih za „kršenje Ustava BiH". Profesor ustavnog prava i bivši sudija Ustavnog suda BiH Kasim Trnka rekao je za sarajevsku televiziju Hajat da se državne institucije u ovom slučaju „nisu pokazale kao efikasne" i da bi Tužilaštvo BiH trebalo da preuzme prvi korak, a Sud BiH izreći sankcije. „Suštinski, problem ne može da se reši bez redefinicije ustavnog uređenja BiH. Međunarodna zajednica sada mora da sankcioniše Republiku Srpsku i političare odgovorne za sprovođenje referenduma", rekao je Trnka.

Mnogi su iznenađeni relativno malim procentom izlaznosti na referendum. Entitetska komisija za sprovođenje referenduma saopštila je tokom popodneva da je do 17 sati na referendum izašlo oko 51 odsto glasača. Procenat je tokom večeri povećan na „59 do 60 odsto", a u medijima i na društvenim mrežama pojavili su se različiti komentari o mogućim prevarama, uključujući i one satirične prirode. „Najveća izlaznost na referendum zabeležena je među preminulim osobama. Zato mislim da je krajnje vreme da nekoliko izbornih mesta otvorimo na grobljima, bar na ovim najvećim", napisala je na Fejsvuku politička analitičarka Ivana Marić.

Lažiranje podataka o izlaznosti birača?

Banjalučki novinar Slobodan Vasković na svom blogu „Sa druge strane..." iznosi ozbiljne sumnje u navode vlasti. „Izlaznost građana daleko je ispod očekivane. Siniša Karan, predsednik Komisije za referendum RS, izbegao je da kaže koliki je broj izašlih, navodeći da 'procenjuje' da je izašlo između 56 i 60 odsto. To nije istina, podaci su frizirani. Reč je o upotrebljenim/popunjenim listićima, ne i izašlim biračima. Zamolio sam jednog prijatelja da odnese tri lične karte iz svoje porodice. Odneo je i dobio tri glasačka listića. To što je on učinio, bilo je pravilo širom RS. Nakon završetka glasanja, ubacivani su listići u vreće i pravljeni novi zapisnici. Zato Karan 'nema' rezultate. Čeka se noć i prevara", napisao je, između ostalog, Vasković.

Procenat izlaznosti glasača na neustavni referendum o 9. januaru – „Danu RS"" za DW je komentarisao i profesor Univerziteta u Mostaru, politički analitičar Slavo Kukić. „Moglo se, pre svega, očekivati da će podrška građana RS, koji su izašli na referendum, biti gotovo, pa apsolutna. Delom je, međutim, neočekivana, i ohrabrujuća dakako, tako niska izlaznost na referendum. Ona govori da politički avanturizam entitetskog predsednika Milorada Dodika i nema tako snažnu podršku građana tog dela BiH", kaže profesor Kukić.

Pogubne političke posledice

Kukić smatra da bi referendum, iako pravno ništavan, mogao da ima pogubne političke posledice. „Elementarno je, međutim, pitanje šta sada, nakon referenduma? Moguća su samo dva scenarija – treći ne vidim – ili će Dodik da nestane s političke scene, ili će on sam sa geopolitičke karte sveta da zbriše BiH. Što se unutrašnjeg potencijala tiče, Dodika nije moguće zaustaviti. Pitanje je samo hoće li ga zaustaviti svet? Odgovor na to, priznajem, nemam. Ali znam sledeće – ako to ne učine, Dodik bi mogao da se bude, ne samo grobar BiH, već i uzrok velikih potresa čitavog regiona, pa i Evrope u najbukvalnijem smislu te reči", upozorava Kukić.

Bezbednosna situacija u BiH tokom referenduma i nakon zatvaranja glasačkih mesta nije narušena, uprkos žestokoj retorici. Ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić pohvalio je građane BiH rekavši da su oni „pametniji od svih političara". Mektić je izrazio nadu da građani i ubuduće neće da nasedaju na provokacije. „U čitavoj ovoj situaciji čestitam građanima BiH što dostojanstveno ne nasedaju na nacionalističku retoriku pojedinih političara", rekao je ministar, kritikujući istovremeno rad glavnog tužioca BiH Gorana Salihovića koji „nije uradio ništa da se koliko-toliko uspostavi i uvede vladavina prava u BiH". Mektić je potom, govoreći o kriminalu i korupciji u BiH, rekao da je situacija oko referenduma samo „vrhunac ledenog brega".