Prah i pepeo Marijupolja: Kopneni most od Krima do Donbasa

Ukrajina je ponudila Rusima pregovore o evakuaciji boraca i civila iz čeličane Azov u Marijupolju, jedinog mesta u tom razorenom lučkom gradu gde još postoji otpor ruskim trupama. Predsednik Volodomir Zelenski je zamolio i turskog kolegu Redžepa Tajipa Erdogana da posreduje.

Prema izveštajima sa terena – tu se poklapaju tvrdnje ukrajinskog Ministarstva odbrane i boraca nacionalističkog puka Azov koji su u krugu čeličane – ruska armija nastavlja granatiranje i priprema se za zauzimanje fabrike.

Prema ruskim izvorima, tamo se zabarikadiralo oko 2.500 ukrajinskih boraca i stranih plaćenika. Iz Kijeva pak tvrde da se u atomskim bunkerima čeličane smestilo i oko hiljadu civila, među njima mnogo žena i dece.

U ponedeljak je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da jednostrano prekida vojne operacije oko čeličane kako bi omogućili izlazak civila koji se možda nalaze u fabrici.

Kopneni most

Predsednik Vladimir Putin je nedavno označio zauzimanje Marijupolja velikim uspehom i naložio da se čeličana opkoli tako da „ni muva ne može da izađe“.

„Kad predsednik Putin označava zauzimanje Marijupolja kao uspeh, to bi valjalo staviti pod navodnike i videti slike grada“, kaže Valter Fajhtinger, austrijski vojni komentator i bivši brigadni general.

„Grad je spaljen u prah i pepeo, neverovatno je mnogo civilnih žrtava, a u ovoj čeličani postoje ostaci otpora koji možda malo pomućuju uspeh ruske strane. Ali to pokazuje koliko je predsedniku Putinu bitno da postigne neki uspeh, jer dosadašnji rat nije bio baš uspešan“, dodaje Fajhtinger za DW.

Prema njegovim rečima, zauzimanje Marijupolja je vojno posmatrano zbilja uspeh ruske strane. „Sada je moguć kopneni most između Krima i Donbasa. Spajanjem velike oblasti od Hersona preko Marijupolja do oblasti Donjecka i Luganska će Rusija moći da vrši snažan pritisak“, kaže ovaj bivši general.

„To je možda i cilj za iduću fazu u kojoj su zamislivi i mirovni pregovori jer je Rusiji pošlo za rukom da stavi veliki deo teritorije pod svoju kontrolu“, dodaje on.

Uprkos tome što je Putin naložio da se na krug čeličane ne juriša, već da se krene u opsadu, postoji bojazan ukrajinske strane da je to još jedna laž. Valter Fajhtinger ne vidi političku i vojnu logiku juriša jer bi, kaže, on doveo do mnogo žrtava na obe strane.

„Rusi posežu za, rekao bih, perfidnom metodom da tamo okruže protivnika, da ga bombarduju iz vazduha i čekaju da im svega nestane: oružja, municije, namirnica“, navodi on.

„Druga faza“ rata

Fajhtinger zaključuje da bi ruske snage iz Marijupolja mogle potom da se koncentrišu na istočni front, odnosno Donbas. „Ali to nije odlučujuća snaga za tu bitku. To bi bilo malo pojačanje s obzirom na veliku oblast koja posebno u prostoru Donjecka još uvek nije pod ruskom kontrolom.“

Marijupolj, luka na Azovskom moru, pre rata je imala 450.000 stanovnika. Ukrajinska strana procenjuje da je oko 20.000 ljudi ubijeno u razornim napadima koji su uništili ili oštetili gotovo svaku zgradu. Pojavljuju se i tvrdnje o masovnim grobnicama i mobilnim krematorijumima.

Ruski general Rustam Minekajev je u petak objavio da će zadatak ruske armije u „drugoj fazi“ konflikta biti da ostvari „potpunu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom.“

nr/mb (dw, dpa, rtr)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.